Dostave hrane postala je pravi hit, naročito za zaposlene u većim gradovima, kojima ostaje malo vremena za kuvanje i spremanje. Najčešća opcija jeste hrana iz restorana i među a najpopularnija jela su pomfrit, paste, kineska hrana, pohovana mesa, "karađorđeva", "bečka"...
Kada većina dana prolazi u sedenju u kancelariji a svežu, domaću hranu zameni "restoranska", to može da izazove ne samo gojaznost, već zdravstvene probleme čak i kod osoba koje nemaju višak kilograma, tvrde nutricionisti.
Nutricionista Miloš Nedeljković otkriva za Mondo. rs šta je problem sa pohovanom piletinom u slatko kiselom sosu, zašto heljdina pogačica nije uvek zdrav doručak, zbog čega "karađorđeva" nije dobar izbor i šta su zdrave zamene koje takođe mogu da se poruče.
"Karađorđeva i kinezi nisu dobar izbor
Koliko god mislili da je bolje pojesti hranu iz restorana nego picu ili burek, ona takođe može da optereti sistem za varenje, kaže nutricionista.
"Hrana iz restorana je uglavnom jaka i sigurno će optereti organizam i organe za varenje. Popularne su 'bečka' i 'karađorđeva' koja u sebi ima šunku i kačkavalj, koji nisu najzdravija opcija. Piletina u azijskim restoranima često je pohovana, pržena u ulju i puna soseva, u koje se dodaje šećer. To ne može da bude zdravo, čak i kada se radi o povrću, pošto dodatak ulja i soli sve menja", kaže Miloš Nedeljković.
Pogačica sa hlejdom nije za svaki dan
Često se dešava da se određena namirnica smatra dobrom i kvalitetnom, a da zapravo u tome nema mnogo istine.
- Mnogi se zavaravaju da je zdrav doručak heljdina pita ili proja iz pekare. To je u redu ponekad, ali se ne smatra doručkom koji treba da jedete svakog dana. To je ipak pekarska, a ne domaća hrana. Takođe, čak i u jela po restoranima koja se smatraju domaćim, kao što je pasulj ili ćufte, dodaje se zaprška i velika količina brašna, koja prevazilazi količine koje dodajemo kod kuće", objašnjava.
Pirinač umesto pomfrita, obična pljeskavica umesto punjene
Mnogi zaposleni zaista nisu u prilici da svakog dana spremaju hranu, ali čak i kod hrane iz restorana, može se nađe zdrava varijanta obroka, kaže naš sagovornik.
"Treba se držati mesta za koja znamo da je hrana sveža i kada se obroci prave. Parče mesa bez soseva, salata i grilovano povrće bez puno ulja je uvek dobar izbor. Riba, belo meso i vešalica su bolja varijanta od ostalih mesa, pošto su manje masni. Nije problem pojesti roštilj, ali ne svaki dan. Neka to bude čista pljeskavica, a ne punjena. Kuvani rižoto je uvek bolja opcija nego pomfrit. Ako to već mora da bude krompir, neka bude pekarski, koji je pečen, a ne pržen u dubokom ulju", objašnjava nutriconista.
Ako nastavimo ovako, imaćemo probleme sa stomakom, nadutošću, srcem..
Mlađe osobe lakše podnesu svu tu hranu, najčešće ako se dosta kreću i praktikuju neki sport. Ali, problem može da nastane čak i kada ne bude vidljiv, u smislu gojaznosti.
"Najpre su to stomačni problemi, grčevi, nadutost i povećanje triglicerida i holesterola u krvi. To se dešava kod osoba koje su mršave, ali se zbog loše hrane ne osećaju dobro. Često prejaka hrana dovodi do toga da se osećate umorno, dolazi do zakrčenje krvnih sudova i problema sa srcem. Takođe, oni koji su mršavi i imaju dobar metabilizam, mogu da imaju problem ako nastave godinu ili dve sa lošom ishranom, i ja garantujem da će se ugojiti pet do deset kilograma", tvrdi nutricionista.