Kad su je jednom upitali kako bi želela da umre, Džoan Fontejn je odgovorila:
– U 108. godini, dok letim oko pozornice u ’Petru Panu’ i to zato jer mi je sestra presekla žice koje me drže. Olivija je uvek govorila kako sam ja bila prva u svemu: prva sam se udala, prva dobila Oskara, prva dobila dete. Da umrem pre nje bila bi besna jer sam je opet prestigla.
Glumica, koja je ostala upamćena kao ranjiva i povučena druga gospođa de Vinter iz Hičkokove ’Rebeke’, kasnije je promenila želju, pa je tako u intervjuu za ’Vanity Fair’ izjavila kako bi volela da umre u krevetu, sama. Ta želja joj se i ispunila: spokojno je umrla 15. decembra 2013, u snu, kod kuće u Karmelu u Kaliforniji, u 96. godini.
I, iako je pretekla svoju možda još slavniju sestru, to kod Olivije de Hevilend (koja je 2017. napunila 101. godinu) nije izazvalo očekivani bes. Naprotiv, legendarna filmska diva oglasila se iz Pariza gde živi od 1955. s izjavom kako ju je sestrina smrt ’duboko pogodila i ražalostila’.
Poznato je da su Džoan Fontejn i Olivija de Hevilend bile u neprestanom suparništvu i sukobu koji se posle smrti njihove majke tako zaoštrio da su prestale da razgovaraju. Taj složeni odnos, koji je trajao od detinjstva, obeležio im je život i ostavio za sobom ogromnu emocionalnu prazninu.
Sestre su se takmičile u svemu. Kako su obe bile u istoj profesiji, konkurisale su jedna drugoj u borbi za uloge, pa je tako Oliviji de Hevilend, a ne njenoj mlađoj sestri, pripala uloga Melani Vilks u filmskom epu ‘Prohujalo sa vihorom’. Jer je, navodno, Džoan Fontejn, kad joj je producent rekao da je previše elegantna za taj svetački lik, zlobno predložila neka pozovu njenu sestru.
Životna priča Mije Farou: Od porodičnih tragedija do skandala! (FOTO)
Sestre su često privlačile iste muškarce pa se Erol Flin, s kojim je Olivija de Hevilend koketirala na filmskom platnu, udvarao i jednoj i drugoj. A kad se Džoan Fontejn 1939. prva udala i tako ponovo nadmašila sestru koja još nije bila u braku, mladoženja je bio Brajan Ahern, glumac s kojim se Olivija jedno vreme zabavljala. Da stvar bude gora, na zabavi neposredno pre svadbe tadašnji Olivijin dečko, milijarder Haurd Hjuz, vatreno je uveravao Džoan da se ne udaje za Aherna jer on, Hjuz, želi da mu bude žena.
Zapanjena Džoan je sve to prepričala Oliviji kako bi je upozorila na Hjuzove nečasne namere, a Olivija se duboko uvredila zaključivši kako je Džoan celu priču izmislila da joj napakosti.
– Pokazala sam joj telefonski broj koji mi je dao, ispisan njegovom rukom, ali ona se ljutila na mene, ne na njega – prisetila se Džoan Fontejn u jednom intervjuu i naglasila kako nikad nije bila zaljubljena u Hjuza.
Olivija de Hevilend se još jače uvredila kad je, nedugo pošto se 1946. udala za pisca Markusa Guriča, kojem je to bio već peti brak, njena mlađa sestra otrovno komentarisala: ’Šteta što je Olivijin muž uspeo da nakupi toliko žena, a napiše samo jednu knjigu’.
Ostavio je ženu i troje dece zbog nje: Ovakvu ljubav je samo smrt mogla da rastavi! (FOTO)
Jednako žestoko takmičile su se oko nagrada. Iako je Olivija de Hevilend bila prva nominovana za Oskara, upravo za ulogu Melani Vilks, prva ga je dobila Džoan Fontejn. I to u spektakularnim okolnostima koje su još pojačale njihov rivalitet. Naime, 1941. obe su bile u trci za nagradu Akademije filmske akademije za najbolju glavnu žensku ulogu – Olivija de Hevilend za ‘Zadržite zoru’, Džoan Fontejn za Hičkokovu ‘Sumnju’ – što je ujedno prvi put u istoriji Oskara da se braća ili sestre takmiče u istoj kategoriji . To se ponovilo tek 25 godina kasnije, kad su nominovane Lin i Vanesa Redgrejv.
Na svečanoj dodeli sedele su za istim stolom, a kad je proglašena pobednica, Olivija je prvo pomislila kako je ‘izgubila prestiž nad sestrom’, dok je Džoan kasnije priznala kako joj je to bio ‘gorkoslatki trenutak’, a u autobiografiji je napisala: ‘Pomislila sam, šta sam sad učinila? Sav onaj animozitet koji smo osećale jedna prema drugoj kao deca, sva ona čupanja kose, divljačko rvanje, nemili događaj kad mi je Olivija slomila ključnu kost, sve mi je to navrlo u sećanje poput slika u kaleidoskopu. Bila sam paralisana’.
Olivija je ubrzo uzvratila udarac: pet godina kasnije ona je dobila pozlaćenu statuetu za ‘Svakom svoje’, a kad joj je sestra pružila ruku da joj čestita, podigla je nos i pretvarala se da je ne vidi. Džoan Fontejn je, napisao je novinar lista ‘Daily Variety’, ‘ostala da stoji zbunjenog izraza, zatim je slegla ramenima i otišla’. Posle toga sestre mesecima nisu razgovarale, a odnosi su još više zahladile kad je Olivija de Hevilend osvojila drugog Oskara, za ‘Naslednicu’ snimljenu prema romanu Henrija Džejmsa, dok je Džoan ostala na jednom jedinom.
Najveću ljubav nikada nije preboleo: Ceo život tražio jednu sličnu njoj! (FOTO)
Ipak, sestrinske veze su jake i nisu ih sasvim prekinule: 1961. zajedno su proslavile Božić (premda je Džoan kasnije rekla kako to nikad neće ponoviti jer je to prava Hirošima), a kad ju je Olivija 1969. zamolila da dođe u Pariz i pomogne joj jer se našla u bračnim i novčanim teškoćama, bez oklevanja je odjurila, napisala ček na pozamašan iznos (koji joj je sestra kasnije pošteno vratila) i pružila joj podršku koliko je mogla u bračnoj krizi.
Ali netrpeljivost je došla do vrhunca pošto im je 1975. umrla majka. Kako je Fontejnova napisala u autobiografiji, u trenutku majčine smrti nije bila u Sjedinjenim Američkim Državama i za sahranu je saznala slučajno jer je Olivija ni o čemu nije obavestila. Tek kad je zapretila da će obavestiti medije o celoj neukusnoj priči, datum sahrane je pomeren kako bi i ona mogla da joj prisustvuje.
– Olivija je sve uzela pod svoje i rasporedila majčinu imovinu te kremirala njeno telo, a da se nije ni potrudila da se sa mnom posavetuje… Na poslednjem obredu Olivija je rasula šaku majčinog pepela, zatim mi bez reči dodala urnu. I tako sam se oprostila od majke. A Olivija i ja nismo razmenile ni jednu jedinu reč – napisala je Fontejnova u autobiografiji.
S druge strane, De Hevilendova je tvrdila da Džoan nije želela da dođe na sahranu majke kojoj je večno zamerala što joj u detinjstvu nije pružala podršku, iako je u jednom trenutku izjavila kako joj je majka bila najbolja prijateljica.
Majka Liljen je verovatno i glavni razlog za ljuto suparništvo između sestara, jer su obe odmalena morale da se bore za ljubav roditelja koji nisu znali ili nisu želeli da im je pokažu.
Džoan se rodila 22. oktobra 1917, 15 meseci posle Olivije, u Tokiju, gde je njihov otac, Britanac Volter Ogastas de Hevilend, radio kao advokat za patente, dičio se time što potiče iz vrlo stare i ugledne porodice sa ostrva Gernzi i bio ženskaroš. Majka Lillijen bila je bivša pevačica i glumica koja je očigledno na pomalo čudnovat način shvatala majčinstvo – mirno je dozvoljavala Oliviji da kinji sestru u napadima ljubomore i netrpeljivosti. Džoan je kasnije tvrdila da je ljubomora počela čim se ona rodila, te da Olivija nije želela ni da pogleda kolevku u kojoj je ležala njena sestrica.
Kad su malo porasle, starija je parala svoju odeću kako bi Džoan morala da je krpi kad je nasledi, čupala joj je kosu, a jednom ju je u besu srušila na pod i skakala po njoj tako da joj je slomila ključnu kost. Kasnije je tortura postala više psihološka – Olivija je čitala Džoan dramatične delove Biblije dok se devojčica ne bi rasplakala, a u srednjoj školi je na šaljivom takmičenju za najbolji testament pobedila ovako sročenim rečima: ‘Svojoj sestri Džoan ostavljam sposobnost da osvaja muška srca, koju trenutno ne poseduje’. Nije pomagalo ni što se majka, bar po Džoaninim rečima, priklanjala Oliviji, pa je rečenica koja se često čula kod njih u kući bila ‘Olivija može, Džoan ne’.
Šta je Džeki Kenedi uradila rođenoj sestri: Žena kojoj je bogatstvo donelo nesreću (FOTO)
Brak De Hevilendovih, od početka klimav zbog Volterovih nevrstava, raspao se kad je suprugu prevario s japanskom domaćicom, kojom se kasnije i oženio. Budući da su devojčice često pobolevale, Lilijen ih je 1919. odvela u Kaliforniju pod izgovorom da im treba promena klime. Više se nije vratila u Japan, osim da podnese zahtev za razvod braka. Dva meseca kasnije udala se za biznismena Džordža Fontejna, strogog čoveka koji devojkama nije dozvoljavao šminkanje, visoke potpetice niti vanškolske aktivnosti.
Dobrim delom zbog takvog ’vojničkog režima’, Džoan se odselila kod oca u Japan. Iako se tamo snašla i čak nastupala u nekim amaterskim pozorišnim predstavama, s maćehom nije našla zajednički jezik, pa ju je otac na kraju ukrcao na brod za SAD s 50 dolara džeparca. Posle toga se nisu videli punih 16 godina.
Kad se sedamnaestogodišnja Džoan iskrcala u San Francisku, Olivija je već imala pozorišnu ulogu u Šekspirovom ‘Snu letenje noći’, koja ju je dovela do ugovora s filmskim studijem ‘Warner Bros’, a Džoan joj je postala šofer jer Olivija još nije imala vozačku dozvolu. I, dok je vozila stariju sestru, primetili su je producenti, pa je polako počela da gradi vlastitu karijeru – ali ne pod prezimenom De Hevilend koje je na insistiranje majke pripadalo Oliviji, nego kao Džoan Barfild, Džoan Sent Džon i na kraju Džoan Fontejn, prema očuhu.
Princeza koja je živela za skandale: Udavala se 4 puta, ostavila decu zbog ljubavnika! (FOTO)
Počeci nisu bili baš sjajni: od 1935. do 1938. pojavila se u petnaestak danas gotovo zaboravljenih filmova, ali pošto joj je Džordž Kjukor 1939. dao jednu od uloga u filmu ‘Žene’, u kom se ravnopravno nosila s partnerkama kao što su Džoan Kroford i Polet Godar, preporučio ju je Dejvidu O. Selzniku kad se birala glavna glumica za ‘Rebeku’.
Na snimanju je bila, razumljivo, pomalo nesigurna i uplašena. Bile su joj tek 22 godine, a i znala je da su se za ulogu razmatrane znatno veće zvezde, te da je njen partner Lorens Olivije želeo da je dobije Vivijen Li. Pritom ju je reditelj Alfred Hičkok na to redovno i gotovo sadistički podsećao, a kinjio ju je i na druge načine, jer je tako iz nje izvlačio savršeno izvođenje lika druge gospođe de Vinter. Jer ona je sramežljiva, povučena, tiha i mišji neupadljiva mlada žena koja je toliko u senci Rebeke, impresivne prve supruge svog muža, da joj se u celom filmu ne saznaje ime. Džoan se potpuno identifikovala s ulogom za koju je nominovana za Oskara, a kad ga je dobila tek za ‘Sumnju’, opet za ulogu mlade, tek udate žene koja počinje da sumnja u muža, bilo je to, prema opštem mišljenju, zato što je trebalo da ga dobije godinu ranije za ‘Rebeku’.
Dva filma u Hičkokovoj režiji donela su joj slavu, ali i pored nekoliko dobrih uloga koje su usledile, poput ’The Constant Nymph’, za koju je treći i poslednji put bila nominovana za Oskara, ili naslovne u filmu ‘Džejn Ejr’, karijera joj zapravo nije išla uzlaznom linijom. Ističe se jedino film ‘Pismo nepoznate žene’ reditelja Maksa Ofilsa, snimljen 1948. prema dirljivoj priči austrijskog pisca Stefana Cvajga o devojci koja je rodila dete posle jedne noći strasti s mladim muzičarem, u kojem je još jednom pokazala da je vrhunska glumica.
Tokom pedesetih godina prošlog veka snimila je nekoliko filmova kao što su ‘Serenade’ s Mariom Lancom i za ono vreme pomalo provokativni ‘Ostrvo na suncu’ u kom se nagoveštava međurasna ljubavna veza, a partner joj je bio Hari Belafonte, te ‘Izvestan osmeh’ prema romanu Fransoaz Sagan. Ovaj poslednji ju je skupo koštao jer se na snimanju razbolela i morala da prekine karijeru na čak tri godine.
Kad se ponovo vratila filmu, igrala je u ostvarenjima koja kao da preostaju glumicama nakon izveznih godina – naučno-fantastičnim i hororima. Posle toga se još nekoliko puta pojavila u pozorištu te tu i tamo na televiziji, ali je zapravo završila karijeru. Poslednja uloga bila joj je ona kraljice Ljudmile u božićnom TV filmu ‘Dobri kralj Vjenceslav’ 1994.
U autobiografiji koju je objavila 1978. opisala je zategnut odnos sa sestrom i u mnogo čemu preterala, po mišljenju Vilijama Dozijera, jednog od njenih muževa, koji je rekao kako bi knjiga trebalo da se zove ‘Ni trunke istine’.
Svakako, iz njenih autobiografskih zapisa vrlo je vidljivo da je Džoan Fontejn, koja je na platnu delovala kao krhka i ranjiva ženica, u privatnom životu bila i te kako energična i odlučna osoba. Ona se nije predavala emocijama nego je sve radila tačno onako kako je njoj odgovaralo. A ako joj neko nije bio po volji, jednostavno bi presekla sve veze.
Devičanstvo, za koje je kasnije izjavila da je najprecenjenija vrlina, izgubila je s 20 godina, kad joj se glumac Konrad Nejdžgel, s kojim je odsela kod prijatelja u Kaliforniji, na putu u lov na patke, gotovo na prevaru uvukao u krevet. Udavala se četiri puta, ali nijedan brak nije potrajao. Prvi, s Brajanom Ahernom, završio se tako što ga je ona upitala koliko su dugo zajedno, a kad joj je odgovorio da su zajedno četiri godine, uzviknula je: ’Gospode Bože! Ni u snu nisam planirala da tako dugo budem u braku s tobom’.
Tragičan kraj mlade balerine: Opčinila svet, pa stradala na jeziv način! (FOTO)
U braku s producentom Vilijamom Dozijerom je 1948. rodila kćerku Deboru i izdržala pet godina. Udavala se još dva puta, za Kolijera Janga, filmskog i TV producenta s kojim je bila u braku od 1952. do 1961, i za urednika časopisa ‘Sports Illustrated’ Alfreda Rajta Džuniora, s kojim je takođe ostala samo pet godina.
– Kad dolazite iz razorene porodice kao ja, dugovečnost braka nije vam važna. Bilo bi mi užasno da s bilo kojim od tih muškaraca moram da doručkujum svako jutro do kraja života. Brak je ljubavna veza, a kad se ljubav završi, moraš da spustiš šator i pokupiš se. Ali da sam u jednom muškarcu mogla da spojim sve dobre osobine svojih muževa, taj bi bio sjajan – priznala je jednom prilikom.
U jednom trenutku između brakova, 1951, impulsivno je prihvatila petogodišnju Peruanku Martitu Pareju Kalderon, koju je pronašla na izletu u Andima gde je otac devojčice radio kao čuvar ruševina na Makču Pikčuu. A iz onog što je napisala, vidi se da je tome pristupila kao da nabavlja egzotičnu igračku.
– Stavila sam to detešce zlatne kože i zelenih očiju u kofer i donela ga kući – napisala je Džoan Fontejn koja je postala starateljka Martiti, ali nikad je nije zvanično usvojila.
18 godina pakla: Životna priča najharizmatičnijeg glumca Holivuda! (FOTO)
Martita je pravila društvo Debori i obe devojčice su se školovale u internatima u Švajcarskoj i Kaliforniji, a raspuste provodile s Džoan Fontejn u kući u Brentvudu koju je ona navodno vodila s vojničkom disciplinom kao i njen strogi očuh. A onda se glumica preselila u Njujork i povela Deboru sa sobom, dok je Martitu ostavila na farmi u Mejnu kod porodice svojih službenika. Kad je šesnaestogodišnja Martita otkazala poslušnost i nije htela da se vrati biološkim roditeljima u Peru, Džoan je reagovala strogo i bez mnogo emocija – prekinula je svu financijsku pomoć i više nikad nije stanovala s Martitom pod istim krovom. Da li su se posle toga ipak viđale i kakav su odnos imale, teško je znati.
Ni s rođenom kćerkom nije bila bliskija. Kad je jednom u natezanju s bivšim suprugom izgubila starateljstvo nad detetom, izjavila je kako Deboru više nikad ne želi da vidi. Izgleda da ju je posebno bolelo što se ona odlično slagala s Olivijom de Hevilend.
– Neprijatelje lako možete steći, nema potrebe da ih sami rađate – jednom je ogorčeno izjavila.
Pošto joj je kuća u Brentvudu izgorela u požaru, preselila se na imanje s pogledom na okean u Karmelu u Kaliforniji.
– Najzad sam razumno uredila život. Nemam više briga oko porodice, ekonomskih briga niti onih oko karijere – izjavila je u intervjuu pre dvadesetak godina.
Preljuba i skandal: Neverovatna životna priča Ingrid Bergman!(FOTO)
Istina je da nije imala novčanih briga jer je vrlo spretno ulagala novac pa je ekonomski bila obezbeđena. Nije poznato koliko se i da li se viđala s kćerkama i kasnije unucima, ali je zato s njom u vili ’Fontana’ živelo pet pasa koje je spasla iz skloništa za životinje. Osim toga, Džoan Fontejn je odlično igrala golf, jahala i pecala, a imala je i pilotsku dozvolu te je letela u balonu.
Na kraju je, još jednom, ’pobedila’ sestru otišavši s ovog sveta pre nje.
