Britanski glumac, ser Majkl Kejn juče je proslavio svoj 90. rođendan, a u bogatoj karijeri pojavio se u više od 165 filmova različitih žanrova.
Iako su mu mnogi govorili da nema talenta da postane vrhunski glumca, dvostruki oskarovac je uz svoj prepoznatljivi naglasak uspeo da postane jedna od najpopularnijih filmskih zvezda svoje generacije.
Iako danas uživa u bogatstvu, nikada nije zaboravio da je odrastao u skromnoj radničkoj porodici, šta više, to često s ponosom ističe. Kaže da ga je poreklo uvek motivisalo da se dokaže posebno onima koji nikada nisu verovali u njega. Često se priseća kako je sa svojim prijateljem, pokojnim Šonom Konerijem, stajao u redu u zavodu za zapošljavanje i tvrdi da svi oni koji su se susreli s finansijskim poteškoćama shvataju i cene vrednost novca.
U pozorišnu i filmsku industriju ušao je zahvaljujući oglasu u kojem su tražili scenske radnike. Kaže da veruje u sudbinu i u Boga. Svoj život doživljava kao božji dar i zahvalan je za svaki novi dan. Tajna njegove vitalnosti je, kako sam kaže, u redovnom održavanju bašte u Suriju gde živi sa svojom suprugom Šakirom, koji se prostire na 30.000 kvadratnih metara.
Takođe ima strogi režim svakodnevnog uzimanja 10 čudotvornih tableta i "Apple Watch" koji ga upozorava da treba da napravi pauzu i da se odmori.
Nedavno je prodao 200 godina staru kuću i na aukciji ponudio svoju kolekciju satova Rolex i nekoliko Šagalovih slika. Danas živi na relaciji Majami, gde poseduje kuću i Londona, u stanu koji gleda na Temzu.
U domovini se Majkl, kojeg je pokojna britanska kraljica Elizabeta II proglasila vitezom, smatra kultnom osobom.
U filmovima je bio jednako uspešan u ulogama šarmantnog zavodnika i gangstera. Majstor je emocija i bez obzira na to da li je reč o blokbasteru, komediji, psihološkom trileru ili niskobudžetnom filmu.
Suprugu Šakiru upoznao je za veme snimanja jedne tv reklame i u nju se zaljubio na prvi pogled. U braku su već 52 godine, a on joj pripisuje zasluge što ga je spasila od loše navike svakodnevnog konzumiranja ogromnih količina alkohola. Zlatnu statuu osvojio je dva puta, oba puta za najbolju sporednu ulogu, 1987. za ulogu u filmu "Hana i njene sestre" i 2000. godine za ulogu u filmu "Život nema pravila".
Uprkos poznim godinama ne prestaje da radi i već je poznat njegov sledeći filmski projekat. U trećem delu trilera "Majstori iluzije" ponovo se vraća pred filmske kamere u ulozi negativca.
Pogledajte još fotografija ovog neprikosnovenog glumca:
