U njenom životu nije bilo glamura, uzbuđenja niti nepredvidivih događaja. Ako ćemo biti sasvim iskreni, drugo ime njene egzistencije bila je dosada. Pa ipak, ta neugledna ženica, usedelica preke naravi i pomalo buljavih očiju, imala je nevervatno bogat unutrašnji život, a analitičnost kojom je secirala ljubavne i bračne odnose bila je novost u engleskoj književnosti.
O svome radu pričala je kao o “nevelikom komadu belokosti, koji je potrebno obraditi finim kistom”. Napisala je samo šest romana (“Razum i osećaji”, “Ponos i predrasude”, “Mansfield Park”, “Emma”, “Opatija Northanger” i “Uveravanje”), no svakim od njih osigurala je vojsku odanih obožavatelja, uporedivih sa udarenim “trekkiejima”. Govorimo, dakako, o Džejn Ostin (1775. – 1817.), a ovo su manje poznati detalji o njenom liku i delu:
1. Ćerka protestatskog sveštenika i domaćice, detinjstvo je provela u Steventonu, pitoresknom seocu u engleskoj pokrajini Hampshire. Šetnje idiličnim krajolicima, čitanje uz toplinu ognjišta te povremene posete suseda i rođaka stvorili su njenu uspavanu svakodnevicu. Dašak uzbuđenja u devojčin život uneli bi tek balovi, koji su se nekoliko puta godišnje organizovali u domovima lokalnih uglednih ljudi.
2. Ljubav i brak – u uskom krugu seoske gospode, ponekad osiromašene – središnje su teme svih romana Džejn Ostin. U srži zapleta je želja njenih junakinja za udajom, oko koje se razvija radnja prigušene spoljne dramatičnosti no turbulentnih psiholoških obrta. Praćene budnim pogledima rodbine, seoske dame započinju veze sa svojim odabranicima, a nakon gomile iskušenja i prepreka koje sudbina postavlja pred mlade ljubavnike, u pravilu sve završava srećno, i poštovanja dostojnom braku. Za samu knjževnicu, nije se tako završilo. U vreme kad je brak bio jedina karijera za ženu, ona, koju nisu smatrali lepoticom, ostala je kratkih rukava. Problem je bio i u njenoj opčinjavajuća inteligenciji, čega je itekako bila svesna.
“Ako žena ima nesreću da nešto zna, treba to skrivati što bolje može”, s gorčinom je komentarisala.
3. Premda se muškarci za nju nisu borili, udvarača je ipak s vremena na vreme imala. Šest godina mlađi Harris Bigg-Wither, imućni ali poprilično krupni momak, čak ju je i zaprosio. Verovatno u želji da se oslobodi finansijske zavisnosti i oslanjanja na porodicu, Ostin u početku pristaje, da bi se već sledećeg jutra predomislila te odbila brak iz računa. Čitav život provela je sa porodicom, igrajući ulogu druge majke brojnim bratićima, deci svoga brata Edvarda. Dok neki spekulišu da je tetka usedelica umrla kao devica, postoje indicije da je s irskim advokatom Tomasom LeFrojem, kojeg je upoznala na Božić 1795. godine, “odradila” kratku ali vatrenu ljubavnu avanturu.
4. Koleginica Šarlot Bronte nije bila njena obožavateljka, naprotiv. Džejn heroine opisala je kao beskrvne, lišene strasti, a prilično kritična je bila prema načinu na koji se u celosti povinuju društvenim očekivanjima. Mark Tven prema njenim je delima bio još oštriji.
“Književnica koja nema niti jednu knjigu Džejn Ostin dobar je pisac, makar ne sadržavala nijednu drugu knjigu”, piščeva je poznata izjava.
5. Svoja književna dela izdavala je anonimno zbog čega je, iako vrlo čitana, bila isključena iz važnih literarnih krugova.
6. Imala je šestero braće, a naročito bliska bila je sa starijom sestrom Kasandrom. Poput Džejn, ni ova se se nikad nije udavala. Verenik joj je, naime, umro od žute groznice, a ostatak života oplakivala je taj gubitak, ne želeći pružiti priliku nijednom drugom.
7. Već spomenuti fanatični obožavatelji Džejn Ostin sami sebe nazivaju “Džneitima”. Zvuči kao sekta zar ne? Pa, to nije daleko od istine. Ova ekipa njene romane zna napamet, a knjževnica, koju nazivaju jednostavno “Džejn”, za njih ima status božanstva. Pojam je skovao teoretičar književnosti Džordž Seintsbur predgovoru novom izdanju “Ponosa i predrasuda” iz 1894. godine.
