Tada još uvek mladi naučnik Nikola Tesla, prihvatio je poziv rektora Beogradskog univerziteta Đorđa Stanojevića i 1. juna 1892. predveče stigao na beogradsku Železničku stanicu. Dočekali su ga mnogi ugledni Beograđani, ali i masa “običnog” sveta kod kog je taj “naučnik svetskog glasa” izazvao radoznalost i znatiželju.
Te večeri Teslu su otpratili do hotela “Imperijal” gde je prenoćio, a sutradan je prisustvovao nizu sastanaka i manifestacija u njegovu čast. Zabeleženo je da je tom prilikom Tesla po prvi put i odlikovan za svoj naučni rad - tada maloletni kralj Aleksandar Obrenović dodelio mu je ordenom Svetog Save II reda.
Uveče je organizovan banket u Teslinu čast, a večeri je prisustvovao još jedan srpski velikan - Jovan Jovanović Zmaj.
Zmajeva pesma za Teslu
Prisustvo proslavljenog srpskog pesnika naročito je ganulo Teslu. On je Zmajev rad izuzetno poštovao, a nakon što je čuo da je “čika Jova” napisao i pesmu u njegovu čast - bio je istinski ganut.
Zmaj je retko recitovao svoje pesme, ali ovog puta je napravio izuzetak.
“Pozdrav Nikoli Tesli pre dolaska mu u Beograd
Ne znam šta je, jel’ suština Il’ to čini samo mis’o Čim smo čuli dolaziš nam, Odmah si nas elektris’o
Na što žice sprovodnice Elektrika juri širom, Vazduhom će biti spoja (Posle možda i etirom).
Stoji stablo, stoji Srpstvo, Majka svakom listu – sinu ; Najsvežiji list mu trepnu Pa odleti u daljinu.
Ti nam Tesla, ti vrliče, Ode letom jače struje U daleku Kolumbiju, Da ti umlje kolumbuje.
I ti, Tesla, u kojem se Ispolinske misli roje, Tebe vraća neodolje, Da poljubiš stablo svoje.
Ljubi stablo, dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli; Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli.
Beograd je danas sretan Rukujuć’ se s srpskom dikom I otkriva srce svoje Pred Srbinom velebnikom.
No ti moraš opet natrag Sastanak nam kratko traja Al’ toplotu nosi sobom Bratimskoga zagrljaja
Ostvarena j’ mis’o tvoja Mis’o divna i golema: Među nama biće veza, A daljine nema, nema.
Razumeće listak sveži Svaku žilu svoga stabla, Spajaće nas elektrika (Elektrika naših srca) I bez žice i bez kabla.”
Priča kaže da je Tesla bio toliko dirnut ovim gestom da je zaplakao i poljubio ruku Zmaju. Te večeri obećao je da će lično prevesti Zmajeve stihove na engleski jezik, a to obećanje je i ispunio!
Početak jednog lepog prijateljstva Narednih godina Tesla je strastveno prevodio stihove čika Jove, pa su američki čitaoci po prvi put mogli da vide pesme “Tri hajduka”, “Dva sna”, “Ciganin hvali svoga konja”, “Tajna ljubav”… Zmaj je tako postao, uz Vuka Karadžića, jedini Srbin čije su pesme mogle da se čitaju u Americi još u 19. veku.
Sa druge strane, Zmaj je Tesli spevao i jedan katren po ugledu na stihove iz Biblije:
“Priroda i njeni zakoni
Sve beše mrkli mrak;
Nek bude Tesla! – reče Bog
I blesnu svetlosni zrak.”
Nikola Tesla je do kraja života Jovana Jovanovića Zmaja smatrao najvećim srpskim pesnikom. Zmaj njega - najvećim naučnikom sveta!
