TRAGEDIJA MUZE NAJVEĆEG SLIKARSKOG GENIJA

Skupo platila ljubav prema geniju: Omalovažavao je, slikao kao zver, na kraju joj kao krajnju podlost–našao ljubavnika!

Pretvaranje ponosnih, samosvesnih, emancipovanih i pametnih žena u robinje ljubavi bila je specijalnost Pabla Pikasa, a Dora Mar (Teodora Marković) je bila najveći izazov u njegovom životu. Pametna, velikih tamnih očiju, nije se plašila ničega osim ljubavi. Dora Mar je Pikasu poklonila svoje telo i dušu, a on...

Vip priča 01.06.2020. - 18:31h Autor: Stil.kurir.rs, impulsportal.net
Foto: Profimedia

Majka mi je govorila: "Ako si vojnik, postani general. Ako si sveštenik postani papa." Umesto toga, ja sam bio slikar, a postao sam Pikaso.

 

Kada se rodio, 25.oktobra 1881. godine u Malagi, babica ga je proglasila mrtvim. Njegov ujak, po zanimanju doktor, naterao ga je da diše tako što mu je dunuo dim cigarete u lice. Pablo Dijego Hoze Francisko de Paula Huan Maria de los Remedios Cipriano de la Satistima Trinidad Martur Patricio Cito Ruiz Pikaso voleo je umetnost, boje, platno, boemski život i mnoge žene.

Simbolično, prva reč koju je izgovorio bila je "piz" od "lapiz" što znači olovka. U skladu sa španskim zakonom, deca su dobijala prezime oba roditelja, ali se Pikaso odlučio za majčino s kojim je ušao u istoriju. Bio je mnogo vezan za majku, pa mnogi psihijatri i psiholozi u toj preteranoj vezanosti vide razlog njegovog čudnog odnosa prema ženama. Njegov otac Hoze Ruiz Blanko bio je učitelj crtanja i slikar, pa je Pablo od njega nasledio talenat i ljubav prema slikarstvu. Počeo je da pravi fenomenalne slike već kao trinaestogodišnjak. Otac ga je podržavao, pronalazio mu modele i motivisao ga. Sa trinaest godina imao je svoju prvu izložbu. Posle smrti Pikasove sedmogodišnje sestre Končite, porodica se preselila u Barselonu. Pikaso je sa 14 godina uspeo da upiše umetničku školu, ali je bio lenj za učenje. Nije podnosio školsku disciplinu, pa je često kažnjavan zbog toga.

 

Nemogavši da se pomiri sa buntovnom prirodom svoga sina, otac šalje Pikasa u Madrid. Tamo je Pablo Pikaso upisao najpoznatiju umetničku školu u državi, Kraljevsku akademiju San Fernando

 

Ljubav je najveće životno osveženje

 

U Parizu počinje bizaran odnos Pabla Pikasa prema ženama. Imao je buran i neobičan život. Žene su mu bile najveća inspiracija. Nevinost je izgubio u bordelu, a naviku da se zabavlja sa prostitutkama nasledio je od oca, kojem je odlazak u javnu kuću bio redovan nedeljni ritual. Jedna njegova slika je i "Les Demoiselles d’Avignon", na kojoj je pet golih prostitutki. Buran boemski život pratili su još burniji ljubavni odnosi. Svaka njegova ljubavnica ovekovečena je na platnu, a svaki njegov model završavao je u njegovom krevetu. Jedan Pikasov prijatelj kazao je, šaleći se, da je Pikaso menjao žene kao slikarske tehnike, jer se često dešavalo da bude u paralelnim vezama. Imao je dve žene i četvoro dece. Poslednje dete dobio je u sedmoj deceniji. Mnogo ljubavnica, kratkih i dugih veza, teških i dramatičnih odnosa obeležilo je njegov život. Jedino što mu je bilo važno je da žena bude niža od njega, što je bilo teško jer je bio visok svega 163 centimetra.

Žena čiji bljesak ruši zidove

 

Takva je bila Dora Mar, a onda je srela Pikasa. O Dori Mar i njenim ekstravagancijama kružile su legende po nadrealističkim krugovima. Za razliku od drugih muza tog vremena, Dora Mar je imala ozbiljan problem. Bila je pametna. Sudbonosni susret Dore Mar i Pikasa desio se 1936. godine. Ovaj susret presudno je odredio njenu sreću i njegovu slavu. Suze Teodore Marković, alias Dore Mar, učiniće za savremnu likovnu umetnost više od osmeha svih muza zajedno. Otac joj je bio Jugosloven a majka Francuskinja. Kada se susrela sa Pikasom, Dora Mar je radila kao profesionalni fotograf. Ona i Pikaso našli su se u istom kafeu "Du Magot". Od tog trena Pikaso je ostao fasciniran njome. Posmatrao je njeno lice koje se nije grčilo u sred bola. U njenim očima nije video suze i to ga je uzbudilo. Kada je poželeo Doru Mar, Pikaso je bio u ljubavi sa Mari Terez, koja ga je oporavljala od kraha sa njegovom ženom, ruskom balerinom Olgom. Pikaso je zamolio Doru Mar da mu pokloni svoje rukavice sa ružama koje je odložio u vitrinu u kojoj je čuvao dragocenosti.

 

Njihova ljubav počela je u doba kada je građanski rat potresao Španiju. Pikaso je pozvao Doru Mar u svoj atelje da pogleda njegove slike. Dora Mar došla je u atelje, sređena, na visokim potpeticama, u svetloj košulji, a Pikaso ju je dočekao go, kao od majke rođen. Dora Mar se pretvarala da to ne primećuje i nemarno je razgledala slike i ćaskala sa njim o bojama. . Genija je izludela njena neosetljivost prema bolu. Dok ju je posmatrao kako potpuno ignoriše njegov ogoljeni polni organ pomislio je da će to biti ljubavnica njegovog života. Ovaj susret ostao je zabeležen na crtežu nastalom u avgustu 1936. godine. Na crtežu je prikazana Dora Mar kako stoji ispred vrata iza kojih je očekuje goli slikar i jedan pas na kolenima.

 

Koliko je Pikaso obožavao Doru Mar najbolje se vidi na jednoj njenoj fotografiji iz tog perioda. Fotografisala je tada Elijara, Naš, Penrusoa i Pikasa. Svi su opušteni i nasmejani, osim Pabla Pikasa. On izluđeno i sa žarom posmatra onog ko ih slika. Dora Mar je pokušavala da ubedi Pikasa da mora, kao Španac i levičar, da se angažuje u građanskom ratu. Zbog nje je Pablo Pikaso odlučio da podrži komuniste, da stvara za revoluciju, a zauzvrat je tražio da ona bude njegova i da plače u njegovom zagrljaju. Godine 1936. Pikaso se uputio u Kan, svrativši u Sen Trope. Tamo su se odmarali Elijar i Dora Mar. Pikaso je bio ljubomoran, jer je sumnjao da Dora Mar povremeno spava sa Elijarom i odlučio je da mu je oduzme, tu pred njegovim očima. Tako je i bilo. Od tada Pikaso, kako je sam govorio, nije mogao da vidi ni da zamisli Doru, osim uplakanu. Ova žena koja plače, dominirala je Pikasovim stvaralaštvom punih devet godina.

 

U prvom portretu koji je Pikaso uradio, Dora Mar je bila najlepša. Njene crte lica su umiljate, velike tamne oči prikazuju sekund pred plakanje, onu lepotu zadržavanja suza. Pikaso namerno nije napravio prvi crtež Dore Mar u suzama, već kao pripremu za plakanje. Neprestano je terao Doru Mar da plače. Pričao joj je o svojoj situaciji sa Mari Terez i o svim problemima sa njihovom malom kćerkom Majom. Dora Mar je pristala na dupli život. On je nije mučio samo u životu nego i na slikama. U životu, delio je postelju sa Mari Terez i Dorom Mar, ali ih je smenjivao i na slikama. 

 

Međutim, kako su godine prolazile Dora Mar je na Pikasovim slikama gubila svoje obličje. Od lepotice prvo se pretvorila u uplakanu ženu, a potom u zver. Kada bi u tim nakazama prepoznala svoj lik Dora Mar je bila srećna, plakala je od sreće jer je i dalje bila inspiracija geniju, kako ga je nazivala. Bila je ljubomorna na Mari Terez i njenu glupavost. Pikaso je to znao i obožavao je glupavost Mari Terez kao što je dozvoljavao da Dorin fascinantni mozak oblikuje njegovu karijeru, veru i ideologiju. Pronašla mu je atelje nedaleko od stana gde je stanovala. Dolazila je samo onda kada bi je on pozvao, a zauzvrat ga je naterala da napravi "Gerniku", najveću antifašističku sliku u istoriji.

 

Okršaj sa Mari Terez

 

Jedno poslepodne dok je Dora Mar fotografisala Pabla Pikasa, pojavila se Mari Terez. Tada su njih dve počele da se tuku. Pikaso je bio opčinjen tim prizorom. Govorio je da njihovu vrisku i tuču pamti kao jedan od najlepših trenutaka u životu. Njihov sukob oslikao je na platnu "Bird in Cage", na kojoj se crna golubica, Dora Mar, tuče sa belom golubicom, Mari Terez. Crna golubica pobeđuje.

Kada je zabranio Dori Mar da plače

 

U januaru 1939. godine, u Barseloni je umrla Pikasova majka Marija. Prvi put u životu Pablo Pikaso je bio izgubljen. Tada je zabranio Dori Mar da plače.

 

Skandal u vezi Pabla Pikasa i Dore Mar

 

Kokto je uradio portret Dore Mar. Ona se klela da mu nije pozirala. Pablo Pikaso je tada rušio stvari od besa, cepao platna i vikao. Dora je plakala i sve negirala. Pikaso je otišao kod Koktoa, uzeo portret i potom ga docrtavao i prepravljao. Nije verovao Dori Mar. Neko se usudio da mu uzme muzu, a to je bilo gore od rata. Sukob je jedva zataškan, ali ako se rat završavao, tako se i Pikaso udaljavao od Dore Mar. Postajala mu je dosadna. U maju 1943. godine Pikaso se zaljubljuje u mladu Fransoa Žijo. Dora Mar je bila očajna. 

 

Slom Dore Mar

 

Kada je shvatila da je Pikaso više ne slika ni kao paćenicu, ni kao spodobu, doživela je nervni slom. Pričalo se da je jedno poslepodne plakala gola na svom stepeništu dok je nisu uneli. Drugi dan je dobila nervni slom u bioskopu, potom je tvrdila da je izgubila psa kojeg joj je Pikaso poklonio, te da ga je bacila u Senu. Kada je videla da mu njen plač nije inspiracija, pokušala je da izazove njegovo sažaljenje. Po Pikasovim rečima ona je izmišljala da je napastvovana. Fransoa Žijo je bila prestrašena njenim ponašanjem. Pablo Pikaso nakon toga šalje Doru Mar na terapiju elektrošokovima. Tako je nekadašnja ljubav i muza predata u ruke psihijatru Žaku Lakanu. Kao Lakanov pacijent Dora Mar je dovedena do krajnjeg praga iscrpljivanja. Žena koja se sva dala postala je predmet eksperimentisanja savremene psihijatrije. Lakan i Elijar su zamolili Pikasa da je odvede na odmor. Pikaso je bio očajan i molio je Fransoa Žijo da i ona ide na odmor, ali krišom. Ova je to odbila. Dora Mar je bila neutešna tih dana posmatrajući voljenog Pikasa nesrećnog, odsutnog i zaljubljenog u drugu ženu. Tražila je da se vrate sa odmora. Po povratku u Pariz povlači se u potpunu samoću. Svi prijatelji su je napustili, voleo ju je još samo Elijar.

 

Posljednja Pikasova podlost bila je da pronađe ljubavnika Dori Mar. Pronašao je Džejmsa Lorda, homoseksualca, koji je bio zaljubljen u Pikasa. Kada je video Doru Mar, Lord se istinski zaljubio. Dori Mar je laskalo da pored sebe ima muškarca mlađeg 15 godina od nje. Obožavao ju je onako kako je to ona želela. Kada je Dora Mar počela da pokazuje znakove zaljubljenosti i opuštenosti, Pablo Pikaso je bio ljut i ponovo je počeo da je proganja. Pisao joj je, slao poklone. Posljednji put Dora Mar i Pablo Pikaso susreli su se na otmenoj večeri u dvorcu "Kastilj". Kada je Pikaso čuo da će se na toj večeri pojaviti Dora Mar sa Džejmsom Lordom i on je nabavio pozivnicu. Želeo je da još jednom vidi njene oči i da se uveri da ga još voli.

 

Njena poslednja izložba održana je 1990. godine. Jedan njen portret prodat je za 3 miliona dolara, sredinom devedesetih godina. U julu 1997. godine umrla je u devedesetoj godini života.

 

Tako je Dora Mar platila svoju veliku ljubav prema geniju. Kao da su sve velike ljubavi bile destruktivne. Zapostavila je svoj talenat za fotografiju, prihvatala neprihvatljivo, nadala se da će je on opet voleti do poslednjeg trenutka...

 

(Stil.kurir.rs)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...