Kroz najnoviju sezonu serije Kruna, koja prikazuje život britanske monarhije od 1964. do 1977. godine, javnost napokon ima priliku da sazna nešto više o nevjerovatnoj, požrtvovnoj i misterioznoj princezi Alis, majci britanskog princa Filipa, supruga kraljice Elizabete.
Kraljevska krv
Princeza Alis rođena je 1885. godine u dvorcu Vindzor, kao praunuče kraljice Viktorije. Od rođenja je gluva, ali to joj kasnije nije stvaralo veliki problem jer je naučila da čita sa usana, prvo engleski i nemački, a nakon udaje i grčki, a potom i francuski. Volju za učenjem i snalaženjem kod nje je podstakla njena baka.
"Vidite, ako Alis ne čuje i ne razume o čemu govorimo, važno je da to ne ponavljamo. Tako će se bolje koncentrisati kako bi se snašla i to će joj kasnije pomoći u životu", navodno je bilo uputstvo njene bake, princeze Alis od Velike Britanije, po kojoj je i dobila ime.
Za princa Andreja od Grčke i Danske udala se 1903. godine i iz Vindzorske palate prešla da živi u Atini. Bili su vrlo imućna porodica, a pretpostavlja se da je samo za venčanje od ruskog cara i carice princeza Alis dobila tijaru u današnjoj vrednosti od 14 miliona američkih dolara.
Životne navike princeze Margarete: Ona je znala zašto živi!
Princeza Alis i grčki princ Andrej, četvrti sin grčkog kralja Georgisa, imali su petoro dece, od čega samo jednog sina - princa Filipa, današnjeg supruga britanske kraljice Elizabete II.
Njihov brak nije bio idiličan, a ogorčena zbog tretiranja od strane svog supruga i lošeg ponašanja, princeza Alis je jedinog sina odlučila da pošalje na školovanje u Englesku.
Tako se princ Filip već u ranom detinjstvu, sa samo deset godina, zatekao sam, okružen daljom rodbinom u novoj zemlji, koju je kasnije prihvatio kao domovinu.
Posle izbijanja Prvog svetskog rata, grčka vlada podržavala je sile Antante, ali kralj Konstantin I, brat princa Andreja, 1917. godine bio je prisiljen da abdicira s prestola u korist mlađeg sina Aleksandra zbog svojih pronemačkih stavova i sukoba s grčkom vladom, pa je kraljevska porodica proterana iz Grčke.
Kada se sve malo smirilo, vratili su se u Grčku, ali nedugo nakon toga princ Andrej uhapšen je i optužen za loš rezultat u Grčko-turskom ratu, u kojem je njegova zemlja izgubila veliki deo teritorija. Kriza u porodici ponovo navodi princezu Alis na beg. Ovoga puta s decom je pobegla u Pariz. Njen brak s princem Andrejom već je i pre toga bio u krizi, a ovo ih je dodatno razdvojilo.
Nasilan i zlonameran suprug na kraju je do svoje smrti živeo u Monte Karlu, a preminuo je u 62. godini.
Kriza identiteta, psihički poremećaji i pomoć Sigmunda Frojda
Udajom je princeza Alis prihvatila pravoslavlje i okrenula se veri, i to fanatično. Nakon što su prognani iz Grčke, stanje joj se pogoršalo i dijagnostikovana joj je šizofrenija, a 1930. godine završila je na psihijatriji u Švajcarskoj gde ju je, prema dostupnim dokumentima, lečio čuveni Sigmund Frojd.
"Moja jadna Alis u prilično je nenormalnom stanju. Ima vizije Hrista i tvrdi da će uskoro poslati Božju poruku svetu", pisala je u svojim pismima tih davnih vremena Viktorija od Hesena i Rajne, majka princeze Alis.
U sanatorijum je odvedena prisilno, a tim doktora, na čelu s Frojdom, podvrgao ju je agresivnim tretmanima lečenja.
"Frojd je došao do zaključka da su verske zablude princeze Alis proizvod seksualne frustracije i preporučio joj je rendgensko zračenje jajnika kako bi joj smanjio libido i podvrgao elektrošokovima", izveštavao je u to vreme The Psychologist.
Pretpostavlja se da je njegovo lečenje kod princeze Alis zapravo trebalo da izazove ranu menopauzu.
U tim godinama porodica ju je potpuno napustila i zaboravila, njene ćerke udale su se za nemačke političare, pristalice nacističkog pokreta, a istovremeno, kako su se zahuktavali odnosi i započinjao Drugi svetski rat, princ Filip priključio se britanskoj mornarici. Grčko-britanska kraljevska porodica bila je rasuta po svetu, na suprotnim stranama zaraćenih sila.
Ponovo su se spojili tek na sahrani princeze Sesilije. Sa sinom se tako prvi put videla tek 1937. godine, na sahrani svoje ćerke, a Filipove sestre, koja je sa suprugom i dvoje dece poginula u avionskoj nesreći.
Njen hendikep od rođenja, neuspeli brak, a na kraju i nikakva veza s porodicom i ratno stanje u Evropi okrenuli su je veri. Nakon što je puštena iz mentalne ustanove, iako se nikada nije zavetovala, princeza Alis potpuno se posvetila veri i pomaganju unesrećenima i samoinicijativno je oblačila odoru časne sestre, po čemu je kasnije bila prepoznatljiva.
Osnovala je humanitarno udruženje Marta i Meri, u kojem je podučavala medicinske sestre i zbrinjavala obolele i stradale.
Ali, stigma zbog mentalne bolesti i želja da se zaštiti privatnost kraljevske porodice ostavili su Alis gotovo napuštenom i skrivenom.
Toksičan odnos sa sinom
Sa svojim jedinim sinom, princem Filipom, princeza Alis navodno je imala vrlo napet odnos. Mnogo neslaganja, svađa i oscilacija obeležilo je većinu njihovih susreta. Godine 1947. majka i sin ponovo su se sastali povodom njegovog venčanja s kraljicom Elizabetom u Londonu. Princ Filip je tad postao britanski državljanin i odrekao se prava na presto Grčke i Danske i uzeo je majčino prezime Mauntbaten.
Katarina je ostavila muža i desetoro dece: Njen život nijedna žena nije zaslužila!
Kruže priče da je princ Filip naredio da se verenički prsten za Elizabetu napravi od dragulja sa ranije pomenute tijare njegove majke, koja potiče iz ruskog carstva.
Budući da je princeza Alis praunuka britanske kraljice Viktorije, jasno je da su tadašnji mladenci, princ Filip i kraljica Elizabeta, bili rođaci u trećem kolenu, ali to nije bila neuobičajena praksa u kraljevskoj porodici.
Kako gotovo celog života nije imao majku pored sebe, a u podsvest mu se uvukla scena njenog odvođenja na prisilno lečenje, princ Filip sa Alis nikada nije razvio odnos kakav imaju ostali sinovi i majke.
"Ona je meni samo tehnički majka", navodno je jednom prilikom izjavio princ Filip, misleći pritom na to kako ga je donela na svet, a nakon toga nije bilo značajnih pomaka u njihovom odnosu.
Kako je prolazilo vreme, a rat buktao, princeza Alis nije mogla da ne preduzme ništa. Tako je iskoristila svoj položaj i u svojoj palati u Atini sakrivala jevrejsku porodicu za vreme nacističkih progona širom Evrope. Osim toga, dug niz godina radila je za Crveni krst.
Tek nakon smrti, zbog svog neverovatnog doprinosa u ratu i pomaganju žrtvama Holokausta, dobila je priznanje Pravednik među narodima, odlikovanje koje dodeljuje Izrael kako bi nagradio pripadnike drugih naroda koji su spašavali Jevreje od istrebljenja tokom Holokausta, a rizikujući pritom sopstvene živote.
Ovo odlikovanje je najviše izraelsko državno priznanje za nejevreje, a princezi Alis dodeljeno je posthumno, 1994. godine.
Poslednje godine u Britaniji
Nakon državnog udara u Grčkoj, koji se dogodio 1967. godine, princeza Alis seli se u Veliku Britaniju. Svoje poslednje godine provela je u Bakingemskoj palati sa snajom i sinom. To je navodno pomoglo njihovom odnosu, donekle su se zbližili i sprijateljili, a posebno zbog potrebe javnog predstavljanja humanije strane kraljevske porodice, kojoj je tih godina u Britaniji bio narušen imidž.
Do kraja života Alis je ostala dosledna svojim moralnim uverenjima i pomagala svima kojima je to bilo potrebno. U palati je bila poznata i kao okoreli pušač, a kad god je došla u priliku, nabavljala je cigarete iako je bila narušenog zdravlja.
Imala je lice svetice, telo grešnice: Muž je varao gde je stigao, govoreći kako je dosadna! (FOTO)
Mnogi dugo vremena nisu ni spajali njen lik s titulom, pa je tako, na primer, novinar magazina Guardian došao u Bakingemsku palatu na intervju s princezom Anom, a naišao na "časnu sestru" s cigaretom u ruci.
Upitavši je ko je ona, na sopstveno iznenađenje i insistiranje odradio je zapravo razgovor s princezom Alis, na čiju je čudesnu životnu priču javnost pozitivno reagovala.
Na samrti je svom sinu ostavila poruku u kojoj je pisalo:
"Dragi Filipe, budi hrabar i zapamti - nikada te neću napustiti. Uvek me potraži kada ti bude teško. S ljubavlju, tvoja stara majka."
Iako je umrla u kraljevskoj palati u Londonu, Alis je po svojoj želji sahranjena u ruskoj pravoslavnoj crkvi svete Marije Magdalene u Jerusalimu 1988. godine.
