Postoje trenuci kada se prošlost, ma koliko čovek pokušavao da pobegne od nje, vrati onda kada se najmanje nada. Upravo takav trenutak doživeo je Žarko Laušević na snimanju filma „Heroji Halijarda“, kada ga je jedna jedina rečenica vratila u najtežu noć njegovog života i probudila bol koji je nosio decenijama. Niko od prisutnih nije mogao ni da nasluti zašto je veliki glumac iznenada zastao, niti kakva se potresna priča krila iza reči koje nije imao snage da izgovori. Istinu je tek nakon njegove smrti otkrio reditelj Radoš Bajić.
Žarko Laušević, jedan od naših najvećih glumaca svih vremena, imao je sudbinu dramatičniju od mnogih likova koje je tumačio. Njegova životna priča, ispunjena velikim uspesima, ljubavlju i umetničkim ostvarenjima, dobila je tragičan obrt nakon kobne noći u Crnoj Gori. Od tada za ovog velikog umetnika više ništa nije bilo isto. Iako je služio kaznu za svoj postupak, do smrti je nosio teret događaja o kojem je retko govorio.
Kobna noć koja je zauvek promenila život Žarka Lauševića
Nije ni slutio da će mu prošlost, sa kojom je pokušavao da nauči da živi, ponovo zakucati na vrata, i to na gotovo neverovatan način, tokom snimanja filma „Heroji Halijarda“. Ta Lauševićeva uloga, za koju će se ispostaviti da je jedna od njegovih poslednjih, bila je posebna po mnogo čemu.
Nakon Žarkove smrti, reditelj filma Radoš Bajić otkrio je jedan od najemotivnijih trenutaka sa snimanja, koji, kako je priznao, nikada neće zaboraviti.
Jedna rečenica na snimanju vratila ga je 30 godina unazad
Kako je otkrio Bajić, jedna replika iz scenarija toliko je pogodila Lauševića da je snimanje na trenutak moralo da zastane. U studiju je zavladala mučna tišina, a niko nije mogao da pretpostavi šta se zapravo dogodilo.
Naime, rečenica koju je njegov lik trebalo da izgovori bila je gotovo identična rečima koje je Žarko čuo od oca jednog od mladića koje je usmrtio 1993. godine u Podgorici.
– Ne može se razdvojiti užasna tragedija koja je zadesila Žarka sa njegovim životom i sa svim onim što se događalo kasnije. U okviru scenarija „Heroji Halijarda“, nakon prebijanja, njegov sin (Nikola Rakočević) dolazi kući. Obilazi ga kapetan Raković (Milan Vasić), a tu je i otac Kosta (Laušević). I ja napišem da Kosta izgovara reči: „Kapetane, kako mi onako unakaziše sina. Nisam ja svoju decu našao na bunjištu da ih tako neko skrnavi i ubija“. I mi to tada treba da snimimo. Ceo set doteran, farovi, svetla, kadrovi, šminka, sve. Ali ja vidim, Žarko se zacrveneo u licu nešto, mahnuo mi rukom, želeći da porazgovaramo – otkrio je Bajić.
„Ja ne mogu da izgovorim ovu rečenicu“: Potresno priznanje koje je zaledilo Radoša Bajića
Laušević mu je potom nasamo otkrio razlog zbog kojeg nije mogao da izgovori napisane reči. Bajić je tek tada shvatio koliko je duboko ta scena zadirala u glumčevu ličnu tragediju.
– Gleda me u oči, igra mu grlo i kaže: „Ja ne mogu da izgovorim ovu rečenicu“. Pitam ga, zašto? „Zato što je istu tu rečenicu, baš takvu, na suđenju meni izgovorio jedan otac od jednog mladića kog sam ja ubio“. To je rečenica: „Nisam ja svoju decu našao na bunjištu“. Shvatio sam, evo i sad se ježim kada se setim toga. Seo da pogledam šta da učinim, a da rečenica ne promeni smisao. I u jednom trenutku me doziva, maše i poziva me rukom i kaže mi: „Govorim!“ Uznemirim se uvek kada pričam to, ježim se od tog emocionalnog trenutka – ispričao je Bajić.
Uprkos bolnim uspomenama koje je scena probudila, Laušević je odlučio da izgovori repliku. Taj trenutak ostao je zabeležen u filmu „Heroji Halijarda“, a za Radoša Bajića postao je jedno od najpotresnijih sećanja na saradnju sa velikim glumcem.
