Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) jedna je od ozbiljnih bolesti respiratornog sistema, koja se često razvija postepeno, dok oboleli prve simptome pripisuju pušenju, umoru ili godinama. Uporan jutarnji kašalj, iskašljavanje, zamaranje pri penjanju uz stepenice i osećaj nedostatka vazduha mogu biti upozorenje da pluća više ne funkcionišu kako bi trebalo.
Posebno zabrinjava činjenica da su promene koje bolest izaziva uglavnom trajne, ali pravovremena dijagnoza i odgovarajuće lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života.
O tome šta izaziva HOBP, kako se razlikuje od astme, da li oboleli mogu da vežbaju i koliko bolest utiče na životni vek, za „Stil“ je govorila prim. dr Tatjana Radosavljević, spec. pneumoftiziologije, koja je objasnila i koje svakodnevne navike mogu da olakšaju disanje.
Prvi simptomi bolesti
Šta izaziva hroničnu opstruktivnu bolest pluća i koji su prvi simptomi?
– Hronična opstruktivna bolest pluća obuhvata promene koje su se ranije opisivale kao hronični bronhitis i emfizem pluća. Karakteristični simptomi su kašalj, iskašljavanje, osećaj nedostatka vazduha, gušenje i sviranje u grudima. Kod hroničnog bronhitisa tipičan je produktivan kašalj koji traje najmanje tri meseca godišnje tokom dve uzastopne godine – objašnjava prim. dr Radosavljević.
Kao jedan od najvažnijih uzroka bolesti izdvaja pušenje, ali napominje da postoje i drugi faktori rizika, uključujući genetsku predispoziciju.
– Postoje pacijenti koji imaju nedostatak proteina alfa-1 antitripsina. Kod njih se često razvija emfizem pluća, a dominantan simptom može biti zamaranje. S druge strane, kod mnogih pušača izraženi su jutarnji kašalj, iskašljavanje, sviranje u grudima i otežano disanje.
2 karakteristična tipa pacijenata
Doktorka objašnjava da se u tradicionalnim medicinskim opisima pominju dva karakteristična tipa pacijenata. Prvi su oni kod kojih dominiraju kašalj, iskašljavanje i smanjena koncentracija kiseonika u krvi, dok su kod drugih izraženiji emfizem, mršavost i otežano disanje pri naporu.
– Kod pacijenata sa izraženim emfizemom zamaranje može biti toliko veliko da im i penjanje na prvi sprat predstavlja ozbiljan napor – ističe doktorka za naš magazin.
Ove podele danas se ne koriste kao pouzdana klasifikacija bolesti, jer pacijenti mogu imati različite kombinacije simptoma.
Koja je razlika između astme i HOBP?
Jedna od važnih razlika između astme i hronične opstruktivne bolesti pluća odnosi se na stepen trajnosti suženja disajnih puteva.
– Kod astme disajni putevi mogu biti značajno suženi tokom pogoršanja, dok između napada, naročito uz odgovarajuću terapiju, spirometrija može biti normalna. Kod HOBP postoji trajno ograničenje protoka vazduha, koje se ne povlači u potpunosti nakon primene bronhodilatatora – objašnjava doktorka.
Posebno upozorava na posledice dugogodišnjeg pušenja, koje može dovesti do oštećenja alveola, sitnih vazdušnih kesica u kojima se odvija razmena gasova.
– Zamislite foliju sa vazdušnim mehurićima koju koristimo za pakovanje. Na sličan način možemo da zamislimo mnoštvo sitnih alveola u plućima. Kod emfizema dolazi do razaranja njihovih zidova, pa se stvaraju veći vazdušni prostori. U nekim slučajevima nastaju i bule, koje ne učestvuju efikasno u razmeni gasova – slikovito objašnjava dr Radosavljević.
Kako bolest napreduje, vazduh se sve teže izbacuje iz pluća, zbog čega se javlja osećaj gušenja, naročito pri fizičkom naporu.
Može li HOBP da se izleči?
Na pitanje da li postoji mogućnost potpunog izlečenja, doktorka odgovara da je reč o hroničnoj bolesti, ali naglašava da to ne znači da se njen tok ne može promeniti.
– Bolest je hronična, ali je najvažnije koliko ćemo uspeti da usporimo dalje propadanje plućne funkcije. Ako pacijent prestane da puši, redovno koristi terapiju i vodi računa o prevenciji respiratornih infekcija, moguće je značajno usporiti napredovanje bolesti – ističe.
Danas postoje efikasni inhalacioni lekovi koji olakšavaju disanje i smanjuju rizik od pogoršanja. Kod određenih pacijenata primenjuje se i trojna inhalaciona terapija, koja kombinuje tri vrste lekova.
– Pacijenti imaju redovnu terapiju, ali i poseban plan lečenja kada dođe do pogoršanja. Veliki uspeh je kada uspemo da održimo njihovo stanje stabilnim i sprečimo česte infekcije i hospitalizacije.
Međutim, nastavak pušenja može dodatno ubrzati pogoršanje plućne funkcije.
– U uznapredovalim stadijumima pluća više ne mogu da obezbede dovoljno kiseonika. Tada je nekim pacijentima potrebna dugotrajna terapija kiseonikom, uz pomoć koncentratora koji izdvajaju kiseonik iz okolnog vazduha – objašnjava doktorka.
Važno je naglasiti da se ova terapija propisuje samo pacijentima koji ispunjavaju odgovarajuće medicinske kriterijume.
Da li osobe sa HOBP smeju da treniraju i budu fizički aktivne?
Iako se oboleli često plaše fizičkog napora zbog otežanog disanja, dr Radosavljević ističe da fizička aktivnost ne mora da bude zabranjena. Naprotiv, pravilno odabrane vežbe mogu pomoći pacijentima da lakše obavljaju svakodnevne aktivnosti.
– Postoje posebne vežbe disanja namenjene pacijentima sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća. Ne možemo očekivati da osoba sa ozbiljno smanjenim plućnim kapacitetom ima iste fizičke mogućnosti kao zdrava osoba. Zato se vežbe prilagođavaju njenom zdravstvenom stanju – objašnjava doktorka.
Posebnu pažnju posvećuje jačanju mišića koji učestvuju u disanju.
– Pacijentima često preporučujem jednostavna pomagala za vežbe disanja. Cilj je da se aktiviraju i jačaju disajni mišići, koji mogu pomoći da se lakše diše.
Ipak, naglašava da izbor vežbi mora biti individualan i usklađen sa procenom lekara.
– Šetnje po ravnom terenu često su dobar izbor. Penjanje uzbrdo ili uz stepenice može izazvati znatno veće zamaranje. Najvažnije je da pacijent razume svoju bolest i prilagodi aktivnosti sopstvenim mogućnostima.
Da li HOBP skraćuje životni vek?
Jedno od najvažnijih pitanja jeste koliko dugo osoba sa ovom dijagnozom može da živi, naročito ako je na vreme prestala da puši i redovno koristi propisanu terapiju.
– Mnogo toga zavisi od stanja pacijenta, stepena oštećenja pluća, redovnosti terapije i saradnje sa lekarom. Veoma je važno da pacijent nauči da prepozna trenutak kada treba da se javi na pregled – ističe dr Radosavljević.
Posebno upozorava da respiratorne infekcije kod osoba sa HOBP ne treba zanemarivati.
– Ako se pojave simptomi infekcije ili pogoršanja bolesti, pacijent treba blagovremeno da kontaktira lekara. Ne treba čekati danima i nadati se da će sve proći samo od sebe.
Prema njenim rečima, edukacija pacijenata ima izuzetno važnu ulogu.
– Dobar rezultat postiže se zajedničkim radom lekara i pacijenta. Osoba mora da zna kako da koristi terapiju, kada da potraži pomoć i kako da prilagodi svakodnevni život bolesti.
HOBP može uticati na životni vek, ali prognoza nije ista za sve. Pravovremeno lečenje, prestanak pušenja i sprečavanje pogoršanja mogu značajno uticati na dalji tok bolesti.
Kako prirodnim putem olakšati disanje i koju hranu treba izbegavati?
Govoreći o svakodnevnim navikama koje mogu olakšati život obolelima, dr Radosavljević posebno izdvaja odgovarajući unos tečnosti i pravilnu raspodelu obroka.
– Važno je unositi dovoljno tečnosti. Kada je reč o ishrani, ne postoji jedna posebna namirnica koja može da izleči hroničnu opstruktivnu bolest pluća. Međutim, način ishrane može uticati na to koliko će pacijent lako disati – objašnjava doktorka.
Posebno upozorava na obilne obroke i nadimanje.
– Dijafragma je glavni disajni mišić koji se nalazi ispod pluća. Kada je želudac prepun ili postoji izraženo nadimanje, dijafragma ima manje prostora za normalno kretanje, pa pacijent može dodatno otežano da diše.
Zbog toga savetuje manje obroke i izbegavanje hrane koja kod konkretne osobe izaziva mnogo gasova.
– Nije dobro jesti velike količine hrane odjednom, naročito kasno uveče. Kod pacijenata koji već imaju smanjenu plućnu funkciju i nadimanje može da predstavlja dodatni problem.
Na pitanje o biljnim čajevima, doktorka je pomenula rtanjski čaj, ali nije navela da on može da leči HOBP. Biljni preparati ne mogu da zamene propisanu inhalacionu terapiju, niti postoje pouzdani dokazi da čajevi obnavljaju oštećene alveole.
Najvažnija poruka prim. dr Radosavljević
Dr Tatjana Radosavljević naglašava da dijagnoza hronične opstruktivne bolesti pluća ne znači da je pacijent ostao bez mogućnosti za kvalitetan život. Ipak, neophodno je ozbiljno shvatiti bolest, prestati sa pušenjem, redovno koristiti terapiju i odlaziti na kontrole.
Što se bolest ranije otkrije, veće su mogućnosti da se odgovarajućim lečenjem ublaže tegobe, smanji broj pogoršanja i očuva kvalitet života.
