Posle blistave premijere filma „Gospodar Oluje“ u Beverli Hilsu i Srbiji, gde je svojim talentom i autentičnom energijom osvojila publiku, Ivana Dudić potvrđuje da pripada novoj generaciji glumica koje pomeraju granice. Njena pojava nosi spoj nežnosti i snage, a iza osmeha se krije upornost žene koja je sama krčila svoj put kroz izazozvan i često nemilosrdan svet glume.
U razgovoru za naš magazin otvara vrata svog sveta – od velikih filmskih setova i adrenalinskih izazova, do tišine privatnih borbi koje nosi daleko od očiju javnosti.
Nedavno ste imali premijeru svog novog filma "Gospodar Oluje" u Beverli Hilsu, kakve utiske nosite odande?
- Bila je sjajno, glamurozno, kako se i očekuje na holivudskim premijerama. Utisci tamošnje publike i kritičara su fenomenalni, prezadovoljni su, mislim da smo uradili jednu odličnu i važnu stvar za region. Ulogu sam dobila preko kastinga, imala sam sreće da sam bila po njihovim senzibilitetima.
Tumacite lik Ane koji ima zahtevne scene, ali ste, ipak, odbili dublera.
- Nisam kategorično odbila dublera, ali moje razmišljanje je bilo - jednom se živi i jednom se dobija ovakva prilika da sam radiš svoje kaskadne scene. Želela sam to sama da osetim na svojoj koži. Bilo je opasno, ali ja volim adrenalin, pa mi je i odgovaralo. Sve je odlično prošlo.
Da li ste do sada imali priliku da upoznate neku holivudsku zvezdu? Sa druge strane, ko vam je od glumaca sa naše scene najdraži?
- Imala sam priliku da na ovom filmu sarađujem sa dosta velikih imena i sve sam ih lično upoznala, kao što su: Džejms Kozmo, Kerolajn Gudol, Marko Ilse i Sara Sofi Busnina. Što se tiče naših glumaca, ima njih dosta sa kojima bih volela da sarađujem i koji su mi dragi, ali ne bih sad nikog izdvajala i pravila tabore, neka to ostane moja tajna. A ne mogu da kažem da već sa velikim, velikim imenima nisam sarađivala, imala čast da stanem u kadar, da razgovaram i upijam znanje.
U javnosti Vas viđamo uvek nasmejanu i dobro raspoloženju, a kako se Vi borite sa olujama u privatnom životu?
- Verovatno kao i svi. Imamo svi te teške trenutke i trnovite puteve, jedina je razlika ta što mi koji se bavimo javnim poslom moramo da ostanemo nasmejani kada izađemo u javnost, da ostanemo onakvim kakvim nas vi znate. Ja sam na to glavu namestila, znam šta me čeka kada izađem iz stana i kako da se ponašam. To je već stvar prakse. Mislim, grubo rečeno, ali tako je.
Delujete vrlo samouvereno, mnogi kažu da ste hrabra devojka koja ruši tabue. A šta Vi najviše zamerate sebi, a na šta ste najponosniji?
- Hvala na komplimentu, pre svega. To što odajem utisak samouverene žene ima veze sa tim kako su me roditelji vaspitali i koliko su mog brata i mene usmerili da ne postoji neuspeh u životu, već samo teži i lakši trenutak. Mi smo porodično pregurali mnogo teških situacija na našim leđima i ostali smo samouvereni, hrabri, čvrsti, sa obe noge na zemlji i podignute glave. To polazi iz kuće. A dodatno sam samouverena zato što sam dosta, dosta toga postigla sasvim sama u ovom svetu u kojem živimo, mogu slobodno da ga nazovem džunglom, i u poslu koji je pretežno muški. Nije bilo vetrova koji su me gurali. I zahvalna sam svima sa kojima sam sarađivala, jer bez njih to ne bih mogla da uspem - priča nam Ivana i nastavlja:
- Isto iz tog razloga sam i hrabra. Sve što zameram sebi, to je samo moje i to su privatne stvari. Najponosnija sam upravo na to što sam uspela da sačuvam neke stvari samo za sebe i za svoja četiri zida i da ostane u krugu porodice. Ponosna sam i na to šta sam postigla u životu, iako ima još tvrđava koje treba da osvojim. Ali na ovome do sada sam zaista ponosna i zahvalna porodici, dragom Bogu i sebi, jer sam ostala čvrsta i dosledna u određenim stvarima.
Kako je bilo odrastati pored oca mađioničara kojeg poznaje ceo Beograd?
- Bilo je ludo i nezaboravno. Mislim da me je to negde predodredilo da se bavim javnim poslom i nečim što, mogu da kažem, usrećuje ljude. Fenomenalno je bilo odrastati uz njega, i imati ga dalje u životu kao takvog, kao jednog mađioničara kojeg zna ceo Beograd.
Upravo od njega ste nasledili ljubav prema scenskoj magiji i bili ste sjajni u tome. Da li biste se vratili takvoj vrsti nastupa?
- Ne bih se vraćala toj vrsti nastupa i ne bih ulazila tendeciozno u te vode. Povremeno ja uključujem tu veštinu u glumačke projekte. Recimo, u "Senkama nad Balkanom" u drugoj sezoni sam izvodila neke trikove, takođe i u jednom filmu čija premijera će biti sad u septembru. Tako da, ne bih se vraćala samo tamo, ali da to ubacujem na neki suptilan način u svoj posao - da, zašto da ne.
Vas otac je, pre nego što je postao mađioničar, radio kao kapetan rečnog broda, te ste jedno vreme živeli i u San Dijegu, kako pamtite te dane?
- Odrastanje u San Dijegu je bila, mogu slobodno reći, privilegija, jer sam uz srpski, naučila i engleski jezik kao maternji, što je veliki benefit i blagoslov. Divan život smo živeli tamo i imali puno prijatelja. Kulturološki je Amerika bila potpuno drugačija i tada, a i sada je. Nekako sam možda brže odrasla nego neki moj prijatelj koji je odrastao samo u Srbiji. Generalno, period u San Dijegu pamtim kao lep deo mog života.
Vaši roditelji imaju vrlo zanimljivu ljubavnu priču, možete li nam je ukratko ispričati?
- Ja ne bih da pričam o njihovoj ljubavi, jer kada to izađe u javnost, onda se protumači na drugačiji način. Ali, mogu da kažem da su dva potpuno dijametralno suprotna ljudska bića koja su se našla i prilagodila jedno drugom i ja zbog njihove ljubavi i dalje verujem da postoji mogućnost za iskrenu i veliku ljubav koja traje 50 godina. Dakle, oni su mi dokaz da je zaista sve u životu moguće kad se toliko mnogo želi.
I za kraj, možete li da nam otkrijete neku interesantnu stvar o Vama za koju javnost nije znala?
- Postoji mnogo interesantnih stvari o meni za koje javnost ne zna, ali to je tendeciozno, zato što bih volela da moj privatni život ostane moj. Nekako, vrlo svesno i jako precizno lenjirom odvajam Ivanu javno i Ivanu privatno.
