Žarko Laušević ostao je upamćen kao jedan od najvećih glumaca domaće kinematografije, a do smrti je na duši nosio bol o kojoj je gotovo uvek ćutao. Naime, jedna noć i 30 sekundi bilo je dovoljno da se njegov, do tada savršen život, pretvori u pakao.
Bilo je to u noći između 30. i 31. jula 1993. godine kada je Žarko Laušević, u strahu za svoj život i život svog brata, sa devet hitaca usmrtio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića koji su u to vreme imali 20 i 21 godinu.
"Svratili smo u kafić, gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu: "Kakva je ovo galama" jer se čula neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je: "Šta je bilo, momak?" Kazao sam: "Ništa, sve je u redu", a ovakav dijalog je i ponovljen, drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu," ispričao je Laušević i dodao:
"Prišao je još jedan momak, a ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran... Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta, sećam se samo delova događaja jer mi je u glavi bilo sve zbrkano. Osećao sam da mi se torba, koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena, i u kojoj je bio pištolj - otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam, ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha, mislio sam da su mi ispala kontaktna sočiva. Vidim zatim moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak, koji ga bez prestanka udara nečim u glavu. Imao sam utisak da mu uzima život i pucao, bez razmišljanja".
Psihijatar Jovan Marić je ispričao da je bio u timu koji je vršio neuropsihijatrijsko veštačenje glumca nakon ubistva. Kako je jednom prilikom rekao, tada je pitao Lauševića da objasni kako je došlo do incidenta, odnosno, da li je ponašanjem ili gestikulacijom isprovocirao konflikt.
Marić je naveo da je Žarka Lauševića upitao sledeće: "Vi ste glumac, znate li da ste neverbalno mogli da omalovažite sagovornika, a da ništa ne kažete?"
Nakon pitanja je, kako je Marić tvrdio, usledio Lauševićev odgovor: "Ne sećam se". On je potom dodao da je Laušević verovao da je u pitanju nesrećan slučaj.
Glumac je za ubistvo odgovarao pred sudom, koji mu je dodelio kaznu od 15 godina zatvora. Naime, u Crnoj Gori 1994. osuđen na 15 godina zbog prekoračenja nužne odbrane. Međutim,1996. godine, kazna mu je smanjena na četiri godine. Odslužio je četiri i po godine u zatvorima u Požarevcu i Spužu, a kada je 1998. pušten na slobodu, preselio se u Ameriku u strahu od krvne osvete.
"Nisam izgovorio svoju završnu reč na ovom poslednjem suđenju. A hteo sam ponovo da kažem tim unesrećenim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju doživljavaju", rekao je on medijima pre nego što je otišao u inostranstvo, prenosi "Politika".
"Znam da bol ne čuje, ali ne bi bilo od mene srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije… U crkvi uvek upalim tri sveće: za oca i njih dvojicu. Mora biti da smo nešto teško zgrešili sva trojica. I njih dvojica i ja, pa nas je Bog tako sastavio: da njih kazni mojom rukom, mene njihovim glavama… – dodao je Laušević.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
