Tragična sudbina Žarka Lauševića počela je da se odmotava 31. maja 1990. kada je najavljeno gostovanje Narodnog pozorišta iz Zenice u JDP-u sa predstavom "Sveti Sava" po tekstu Siniše Kovačevića, u režiji Vladimira Miličina.
Predstava je bila kontroverzna, jer Sveti Sava pre monaškog života vodi ljubav, a Žarko je igrao naslovnu ulogu. Na predstavu je upao Šešelj i još jedan čovek, koji su je prekinuli, drali se, svađali, a Laušević ih je smirivao...
"Molim Vas da svoj sud, ma kakav bio, sačuvate za kraj predstave. Niste vi veći Srbi od mene, Siniše Kovačevića ili bilo kog drugog učesnika ovde", bezuspešno je pokušavao glumac da smiri masu ljudi koji su vikali. Njih pedesetak provociralo je iz mraka galerije JDP-a glumce na sceni.
Iako nisu odgledali predstavu, smatrali su da ona vređa lik Svetog Save. Urlici, psovke, pozivi na linč bili su neizdrživi, glumci su bili u šoku i neverici, a mnogima su krenule suze.
Posle tog incidenta, za Žarka Lauševića više ništa nije bilo isto. Nakon predstave kupio je pištolj po savetu policije, jer je dobijao pretnje.
"Da nije bilo te noći, ne bih dobijao pretnje da ću biti likvidiran. Iz istog razloga vrlo brzo posle ovog događaja ću, po savetu policije, kupiti pištolj, a posle još jednog nemilog događaja u "Bojanu Stupici", dakle, ponovo pod istim krovom, taj isti i početi da stalno nosim sa sobom u kožnoj torbi", opisao je početak svoje tragedije.
Godinama kasnije, Žarko živi u Njujorku, gde dočekuje Svetozara Cvetkovića i ponudi se da mu nađe smeštaj. Vodi ga u crkvu i upoznaje s parohom koji mu, inače, dolazi u kuću, seče mu kolač za slavu...
Suočavanje sa sveštenikom zbog kojeg je kupio pištolj
Po izlasku iz crkve, Laušević prepričava Svetozaru kako je u svešteniku prepoznao jednog od onih koji su ga napali u pozorištu, baš te noći kad mu je sudbina zauvek promenjena i zapečaćena.
Premda je preko dana radio težak posao, Žarko u Njujorku nije mogao noću da spava. Često je pisao, gledao Jutjub. "Onda nekad kopam po tim događajima i godinama", ispričao je Cvetkoviću, a on prepričao na komemoraciji umrlom kolegi.
"Gledam iznova i iznova te snimke iz svoje prošlosti. Ne znam po koji put gledam prekid predstave `Sveti Sava` u JDP. Gledam tu ujudrmu nacionalista i ove naše što smiruju buru, one nesretne glumce koji ne znaju šta ih je snašlo. U jednom trenu među svim tim ludacima, koji urlaju da smo izdali Srbiju i Svetog Savu vidim poznato lice. Vidim ovog paroha. Godinama mlađeg. Mislim, možda samo liči na njega."
Cvetković je gotovo s nevericom slušao ovu priču. Žarko je nastavljao:
"Ujutru se spakujem i dođem u crkvu. Mislim se taj čovek mi dolazi u kuću, seče mi kolač. Nemoguće da je to on".
Eto pojavljuje se on, rekoh da pitam: "Video sam noćas na snimku prekida moje predstave.." i ne stigoh da završim:
"E, da. Tamo sam bio i ja" oglasi se on. "Znam da me ima na tom snimku".
Pitao sam ga: "Vi ste bili sa ljudima koji su pozivali na moju smrt? Pored Šešelja koji je mlatio pištoljem?"
Samo mi je odgovorio: "A šta sam ja znao Žarko? Mlado ludo." "Vi mi dolazite u kuću, sečete kolač, a ja sam zbog tog događaja počeo da nosim pištolj... "
Godinama kasnije, Žarko je iz istog tog pištolja usmrtio dva čoveka. Naime, tokom napada u Podgorici je doživeo samrtni strah i bio uplašen za život brata kojeg je gledao kako udaraju u glavu dok leži nepomično na zemlji, te je opalio nekoliko hitaca kako bi ga odbranio.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
