Dobrivoje Topalović proslavio se kao pevač narodne muzike, rođen je 21. septembra 1944. godine na malu Gospojinu, u selu Preljina kod Čačka, gde je proveo i svoje poslednje dane.
Pevač je preminuo 2020. godine, a nakon godinu dana borbe sa karcinomom. Mnoge kolege oprostile su se od njega emotivnim rečima, tvrdeći da je uvek živeo skromno i tiho, te da je tako i otišao.
Nakon uspešno završene srednje škole, započeo je rad u preduzeću "Cer", gde je ostao zaposlen nešto manje od dva meseca. Njegov dalji put vodio ga je u Beograd, gde se upisao na višu tehničku školu. Nažalost, posle dve godine, izgubio je pravo na nastavak studija, što je predstavljalo izazov u ostvarivanju njegovih profesionalnih ambicija.
Velika želja njegove majke bila je da vidi svog sina kao inženjera, ali životni put Dobrivoja je krenuo drugim tokom. Kasnije je Dobrivoje pesmu Dobrice Erića "Gajila me majka kraj fenjera, negovala sa suzom u licu, želela je sina inženjera, a dobila lutalicu..." posvetio majci.
Pevačku karijeru započeo je u kulturno-umetničkom društvu u Čačku. koja opisuje majčinu ljubav i želju da njen sin postane inženjer. Pesnikovu opisnu patnju u pesmi je emotivno povezao sa sopstvenim životnim putem, gde je umesto inženjerskog poziva, našao svoje mesto u svetu muzike.
Sreća ga je pogledala kada je upoznao Dragana Aleksića, harmonikaša i kompozitora iz susednog sela Mrčajevci, koji je već imao iskustva sa snimanjem za Diskos. Dobrivoje je zamolio orkestar da izvede jednu njegovu pesmu pred Aleksićem, otvarajući vrata saradnje koja će obeležiti njegovu karijeru. Aleksić ga je primetio i pozvao za sto, a rezultat te saradnje bili su prvi snimci četiri singl ploče. Iako pesme nisu odmah doživele slavu, predstavljale su početak jedne uspešne muzičke priče koja će se kasnije proširiti izvan čačanskog okruga.
Godine 1986. u saradnji sa Miroljubom Aranđelovićem Kemišom snimio je za PGP RTB jednu od najlepših pesama: "Crno vino". Antologijska.
Život na selu
Svojevremeno je, inače, govorio kako se "na selu može preživeti i u najteža vremena, dok u gradu glad brzo pokuca na vrata." Čitavo njegovo detinjstvo bilo je vezano za jedno, a imao je običaj i da tvrdi kako su "ljudi koji su ceo život proveli u gradu hendikepirani u odnosu na one sa sela".
"Pogotovo je to izraženo danas u vreme velike ekonomske krize. Na selu se može preživeti i u najteža vremena, dok u gradu glad brzo pokuca na vrata - pričao je on za života."
"Živim sa suprugom, a najviše vremena provodim sa unukom Radovanom. Pevačku karijeru polako privodim kraju pa izbegavam koncerte i nastupe na televizijama. Trudim se da se što više odmaram u krugu porodice i održavam imanje, kosim travu…”, rekao je Dobrivoje Topalović pre nekoliko godina.
Pevač Miroslav Ilić je bio u kontaktu sa Dobrivojem do njehovih poslednjih momenata života.
"Prošli smo svašta zajedno. Dobar deo života smo proveli zajedno i to u ono najlepše doba našeg zanata. Ipak, nismo se odavno videli. Ne samo zbog njegove bolesti, već je i Dobrivoje izabrao tako. Malo se distancirao od svega pred kraj života" kaže Miroslav.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
