Neprevaziđeni voditelj i jedno od najvećih imena televizije na našim prostorima bio je čuveni Mića Orlović. Dok dame nisu mogle da odole njegovom šarmu, cela nacija je obožavala da ga sluša, dok je prenosio najvažnije vesti. Međutim, legendarni Mića nije bio samo uspešan pred kamerama - sjajno je glumio, još bolje igrao košarku, a u stvaranju novih projekata najviše je uživao.
Naime, Mića je svojom dikcijom, stavom i ponašanjem pokazao kako treba da izgleda i da se ponaša prava televizijska zvezda, a njegove granice danas su, čini se, postale nedostižne. Iz godine u godinu dokazivao se na novim poljima otkrivajući gledaocima kakve sve to vrste zabave pruža televizija.
Rođen 28. maja 1934. godine u Valjevu u porodici Sekule i Stane Orlović, koja vodi poreklo iz sela Gornji Strmac u opštini Zubin Potok. Odrastao je u Prištini i Valjevu zajedno sa mlađim bratom Draganom, koji se kasnije takođe bavio novinarstvom i jedno vreme bio uredni dnevnog lista „Politika Ekspres“. Završio je Valjevsku gimnaziju. Dva puta se ženio, a iz prvog braka ima jednu čerku Marinu koja se pre petnaest godina preselila u Kanadu i od tada se nije vraćala u Srbiju.
Prve korake u medijima načinio je još tokom gimnazijskih dana radeći u školskim novinama. Diplomirao je na Filološki fakultet u Beogradu, a tokom studija već je uplovi u svet sportskog novinarstva.
- Ja početkom septembra 1954. godine počeo sam svoj rad u razglasnoj stanici, u prostorijama prvog bloka Studentskog grada. Za te početke i život u tom gradu koji je pripadao, a i dalje pripada studentima, vežu me lepe uspomene. Bila je to jedna zdrava atmosfera koju su oblikovali mladi ljudi. I kada sam izašao iz Studenjaka, uvek sam se s osmehom sećao tih vremena – prisetio se svojih početaka čuveni Mića u intervjuu za dokumentarni film RTV Studentski grad 15 godina na vezi sa studentima.
Bio je standardni reprezentativac studentske košarkaške reprezentacije Jugoslavije koju je tih godina oformio i sa uspehom vodio Ranko Žeravica.
- Bavio sam se sportom: stonim tenisom i košarkom, i dogurao do studentske reprezentacije. Ali kada sam primljen za stalno na radiju i televiziji, morao sam da ostavim košarku. Koliko god da sam želeo i jedno i drugo, i mislio da imam snage, vremena nije bilo i morao sam da se odreknem sporta. Plakao sam kada sam ostavljao košarku - govorio je Mića svojevremeno.
Prvi put se oglasio na programu Radio Beograda 15. oktobra 1957. godine i to kao reporter sa fudbalske utakmice OFK Beograd – Napredak Kruševac. A onda je ispisao stranice nove istorije kada je televizija Beograd 23. avgusta 1958. godine emitovala prvi TV Dnevnik, informativno-politički program. Upravo tada veoma zgodni i perspektivni Mića obratio se gledaocima.
— To je bilo daleke 1958. godine, 23. avgusta, kada je startovao prvi televizijski Dnevnik. Bilo je malo treme, jednostavno nisam ni bio svestan u šta se upuštam. Sebi sam objasnio da je kamera stakleni prozor kroz koji ću da gledam tražeći pogledom moje kamermane. Bio je to dobar potez, jer sam se tako opustio i imao utisak da se zaista obraćam svojim gledaocima. Prenos je završen bez ijedne greške - govorio je u poslednjem intervjuu za magazin "Puls" i istakao da su mu najveći uzori bili Majk Buonđorno, pre svih, i Pipo Baudo, dva sjajna italijanska profesionalca i dva velika gospodina.
Istakao je i koja mana je najviše smetala njegovim kolegama.
— Pedantnost od koje su svi ludeli. Bio sam previše pedantan, tačan i precizan u svemu što sam radio, a to mnogima nije odgovaralo - govorio je jednom prilikom.
Publiku je osvojio i kao domaćin gledanih televizijskih kvizova, kada su njegova darovitost i talenat dospeli u prvi plan. Mića je iza sebe ostavio više od 170 reportaža, oko 300 intervjua, više od 200 televizijskih reportaža, 80 radio-emisija i 1.300 televizijskih emisija.
U slobodno vreme uživao je u džez muzici, a za sebe uvek je isticao da je pre svega novinar, pa tek onda voditelj. Uprkos ogromnoj popularnosti, važio je za izuzetno skromnog i stalno raspoloženog čoveka koji je uvek bio spreman da izađe u susret svojim kolegama.
3 decenije ljubavi sa Ljiljanom
Više od trideset godina Mića je uživao u ljubavi sa suprugom Ljiljanom koja je uvek svim svojim bićem bila uz njega. Beskrajno ga je volela i imala razumevanja za Mićin životni ritam s obzirom na to da je i sama po profesiji novinar.
- Miću je karakterisala beskrajna dobrota i ljubav prema ljudima, a trudio se da te osobine prenese i na osobe iz svog okruženja. Bio je jedan veliki čovek, veliki gospodin i po tome ću ga zauvek pamtiti. O Mići se i za života mnogo toga pisalo - govorila je Ljiljana za "Story".
Čaršijske priče
O Mići su kružile razne prile po kuloarima.
- Čaršija je oduvek volela da izmišlja priče o javnim ličnostima. Šta sve nisam bio! U navodnim saobraćajnim nesrećama gubio sam noge i ruke... Čak su pričali da imam drvenu nogu! Bivao sam po tim pričama i notorni pijanac i šta sve ne govorio je u jednoj ispovesti i dodao:
- Vide me u kafani kako sa društvom pijem votku i već sutradan krene priča: “Mića svaki dan pijanči. Sve to pijano! Mangupi!” Nikada nisam bio neki boem. Možda malo, početkom 80-ih. Ali, posle dve, tri godine primetim da mi je prešlo u naviku da se nalazim s tim društvom da bih otišao da popijem. Povučem se i tako postanem, kako su me nazivali - pobegulja. Imao sam sreću kao sportista da ne podnosim alkohol. I ti letnji festivali koje sam vodio bili su mi mnogo naporni, jer se posle programa noću do nekog doba ostajalo u kafani. A ja sam voleo noću da spavam. Po navici ustajem u 5:30 ujutru, bez obzira na to kada legnem - ispričao je.
Poslednji trenuci
Nakon moždanog udara, poslednjih desetak dana bio je smešten u privatni dom gde su mu svu mružali vrhunsku negu.
- Umeo je da ponovi onako za sebe „šta me je ovo snašlo?“, ali je već sledećeg trenutka razgovarao sa nekim od novih poznanika. Gledao je stalno televiziju, najviše sport i crtane filmove. Govorio mi je da život ume da zatvori krug, jer “na početku i na kraju čovek uživa u crtanim filmovima”. Tada sam shvatila da Mića zna da je na kraju života i još više sam se divila njegovom gospodskom ponašanju - govorila je „Blic“ vlasnica Doma za stare Marijana Blažević, glavna sestra Gordana Perić je otkrila kako su izgledali njegovi poslednji momenti.
- Bilo je tačno 14 sati, prekjuče. Pogledao me je uz osmeh, kazao: „E, dosta je bilo“, okrenuo se na drugu stranu kreveta i zauvek zaspao - sa setom u glasu i očima izgovorila je svojevremno Gordana.
Čuveni televizijski novinar i voditelj preminuo je 13. februara u Beogradu u sedamdeset devetoj godini. Simbolično i dan kada je napustio svoje najdraže, zapravo je i dan televizije. Naime, Orlović je preminuo na 55. godišnjicu od početka rada Radio-televizije Beograd, na kojoj je sredinom prošlog veka vodio žitelje bivše Jugoslavije kroz čari i magiju ovog medija. Mnogi ljudi kada čuju ovu infomaciju ostanu u šoku i neverici, jer taj dan nosi veliku simboliku u životu čuvenog voditelja. Sahranjen je 16. februara 2013. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Od 2010. Udruženje novinara Vojvodine dodeljuje novinarima, voditeljima ili spikerima nagradu „Press vitez – Mića Orlović“. Ispred zgrade RTS-a u Takovskoj ulici u Beogradu podignut mu je spomenik 23. avgusta 2019. godine.
