Luksuz nije čipkane gaćice, ruževi, restorani i štikle. Pravi luksuz je da živiš onako kako želiš. U udobnoj trenerci, noseći razgažene i poznate čizme, sa karminom ili bez njega, dok jedeš hranu koju voliš, družiš se s prijateljima koje obožavaš, sa osobom pored koje ti je srce toplo...
Naučite da se odričete nepotrebnih stvari. I vodite računa o onome što volite. Petogodišnja ćerka mog prijatelja je ceo svoj mali život ručala samo sa svojom malom kašikom. Ona ima luksuz da jede s kašikom koju voli. Njena majka je veoma stidljiva i svaki put se pravda kada iz ranca vadi omiljenu kašiku njene ćerke. Od tada sam počela i sama da sa sobom nosim ono što volim. Ugađam sebi kako petogodišnjak.
Luksuzan život nije „zato što to zaslužuješ“. Radi se o tome da je ova stvar dostojna tebe. Kafu pijem iz šolje koju mi je poklonila sestra. Spavam samo u staroj tatinoj majici jer mi je najudobnija. Uvek spremam pitu po receptu moje majke, jer je meni najukusnija. Ljubim voljene osobe, čitam zanimljive knjige, gledam dobre filmove, slušam kvalitetne pesme, spavam u sveže opranoj posteljini, u čistom stanu... Živim život koji sam za sebe izabrala i smatram da je to luksuz.
Luksuzan život znači da ne pojedete sebe kada nešto krene naopako. Hulahopke se mogu pocepati, testo se može pokidati, prijatelji možda neće želeti da gledaju vaš omiljeni film, voljena osoba će vas možda napustiti... Možda nećete dobiti unapređenje na poslu, svašta se može dogoditi. Ako ne uspete u nečemu, to samo znači da trenutno ne ide sve kako ste planirali.
Luksuzan život podrazumeva da imate izbor. Popravite pocepane hulahopke, kupite novu pitu, gledajte film sami, nađite novu ljubav... Pusti ili bori se - imaš izbor. To je luksuz.
Luksuzan život je život po sopstvenim pravilima. Da idete tamo gde vam je lepo, da volite one koje želite, da sebi svaki put kažete: Mogu ja to.
(Elena Pasternak, prevod Stil.kurir.rs)
