Emili Bronte je jedna od onih genijalnih pisaca čija dela se decenijama čitaju i svaki put se zapitamo: "Kako je moguće napisati ovako genijalno delo?"
Nakon što smo pročitali Orkanske visove, misteriozna priča o strasti i osveti, prirodno je da se zainteresujemo za to kakav je život vodila žena koja je ovo odelo napisala. Ali niko nije mogao ni da pretpostavi tragični život ove spisateljice.
Emili Bronte je umrla rano, ostavivši za sobom samo nekoliko dnevnika, pisama, romane i poeziju. Nasuprot tome, imamo tomove pisama njene sestre Šarlot, u kojima smo mogli da otkrijemo deliće njihovog života.
Emili je bila povučena i teško razumljiva, kada je reč o privatnom životu. Ali snaga kolektivne želje da se otkrije ko je ona zaista i kako je došla do toga da stvori remek-delo, takođe je nehotice dovela do jedne od najgrubljih i najzanimljivijih legendi koja se vezuje za porodicu Bronte – mit da su Orkanski visovi nastali kao proizvod incestuoznih čežnji.
U Orkanskim visovima, odnos između Hitklifa i Keti prkosi lakim etiketama. Hitklif je odgajan zajedno sa Keti, deleći sa njom lekcije, igre, pa čak i njen krevet. Stoga nije ni čudo što Ketina želja da se uda za Hitklifa i njena izjava ljubavi „on je više ja nego ja. Od čega god da su naše duše, njegova i moja su iste” – tera čitaoce da se zapitaju: "Da li su njih dvoje brat i sestra? Da li su ljubavnici? Da li su i jedno i drugo?"
Analizirajući likove u Orkanskim visovima, mnogi analitičari su u njima videli odnos Emili i njenog brata Branvela.
Još 1883. A. Meri F. Robinson je tvrdila da se Orkanski visovi mogu objasniti ako se pogleda Emilin odnos sa Branvelom. Kasnije, tokom međuratnog perioda, pošto su životi Bronteovih postali predmet priznatih fikcija i drama, ta bratsko-sestrinska veza je seksualizovana i ponuđena kao objašnjenje za roman.
U nekim od ovih tekstova, Branvelova i Emilina veza je seksualno nasilna. U Kamenim zidovima Ele Murhaus (1936), na primer, Branvel pokušava da unese nož i flašu pića u Emilina usta. Kod drugih je ljubav i podrška. Predstava Klemans Dejn, Divlji decembar (1932), prikazuje izmišljenog Branvela koji se prepušta masturbatorskim fantazijama dok gleda u svoju sestru. Ali on takođe podržava Emilino pisanje i sarađuje sa njom i pomaže joj da napiše Orkanske visove kao simbolički - njihovo dete.
Postoji veliki broj tekstova koji jednostavno uživaju u oholosti zamišljanja ljubavi Emili Bronte i njenog brata. U filmu Ketrin Džin Mekfarlejn Podeli pustoš (1936), Emili i Branvel učestvuju u obliku sado-mazo igre iz detinjstva, pri čemu se Emili oduševljava činjenicom da je njenom bratu dovoljno stalo da je povredi.
Kasnije predstave o Emili Bronte prikazuju spisateljicu u providnoj i mokroj spavaćici dok iz zapaljene kuće izvlači usnulog brata pripijajući ga uz sebe.
U svakom od ovih kasnijih tekstova i predstava o sestrama i bratu Bronte, prikazuju iste u seksualno nabijenim trenucima. Svi misle da je upravo taj odnos između brata i sestre doprineo pisanju Orkanskih visova.
Ali zašto je ova incestuozna ideja uopšte ušla u umove drugih pisaca?
Zato što su mnogi smatrali da je tu morala biti neka doza greha čim su imali toliko mašte da opišu likove poput Hitklifa koji zlostavlja žene i životinje, te iskopava telo mrtve ljubavnice...
Činjenica je da nema dokaza za incest u porodici Bronte, te da incest nije doveo do toga da se napišu Orkanski visovi.
Šta znamo o bratu i sestrama Bronte?
Porodica Bronte je doživela toliko nesreća i tragedija da je pravo čudo kako su uspeli da se izdignu iz svega toga. Naime, najpoznatiji iz porodice su Šarlot, Emili i En Bronte.
Kada je Šarlot imala samo 5 godina, umiru im dve starije sestre i majka. Tako tri sestre i brat Branvel ostaju sami sa ocem, a porodica živi u velikom siromaštvu. Otac ih iz najboljih namera šalje u internat, ne sluteći kakvi uslovi života tamo vladaju.
Agoniju koju su doživeli u internatu, deca Bronte pretočili su u kasnije romane.
Da bi objavljivale svoja dela, sestre su morale da izdaju knjige pod pseudonimima.
Šarlot Bronte
Šarlot je bila najstarija od sestara Bronte, i treće dete Marije i Patrika Bronte. Nakon majčine smrti odlazi u internat sa dve sestre i na nju to mesto ostavlja najveći utisak.
Nakon izlaska iz internata postaje učiteljica, a sa sestrom Emili odlazi u Brisel na školovanje gde se zaljubljuje po prvi put i to u svog profesora. Međutim, ljubav joj nije bila uzvraćena i ona se poražena vraća kući gde sa sestrama En i Emili objavljuje svoj prvi roman Džejn Ejr.
Tri godine kasnije En i Emili umiru od tuberkologe, kao i njiov brat Branvel.
Nakon strašne tragedije, Šarlot odlazi u London gde piše pod svojim imenom. 1854. godine se udaje, ali umire 9 meseci kasnije na porođaju.
