Ljiljana Petrović Batler, poznata kao "majka romske duše," ostavila je neizbrisiv trag u svetu romske muzike kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Rođena je u Beogradu 14. decembra 1944. godine u porodici posvećenoj umetnosti, što je postavilo temelje njenog izuzetnog muzičkog puta.
Buttlerova je svoj prvi javni nastup doživela s svega 12 godina, uskačući umesto svoje bolesne majke. Već tada, kafana je postala njen izvor inspiracije i glavna škola života. Osim što je kao devojčica stupila na scenu i u svet kafane, Ljiljana je neobično rano preuzela ulogu majke.
Jedna od njenih tužnih priča otkriva surovu stvarnost života kafanskih pevača i muzičara. "Tragedija je kafanskih pevača i muzičara što deca imaju žive očeve i majke, ali odrastaju bez njih." I sama je postala deo ove tragedije, budući da je postala majka već sa četrnaest godina, dok je njen prvi suprug imao šesnaest. U jednom od intervjua za Vreme, emotivno je opisala svoj težak život, deljen između noćnih nastupa i uloge majke.
"Nismo mogli da imamo decu pored sebe. Celu noć sam pevala, igrala se s decom žmurke po podrumima, a onda bih ujutro išla da rodim. Od trčanja mi je pukao vodenjak," delila je intimne detalje svoje sudbine. Ovaj nesvakidašnji životni put činio je njen izrazito emotivan izraz na sceni, dodatno produbljujući vezu između nje i publike.
Ljiljana Petrović Buttler ostaje nezaboravna figura u svetu romske muzike, a njeno nasleđe seže daleko, istovremeno osvetljavajući umetnički sjaj i teške životne izazove koje je pretrpela tokom svoje neponovljive karijere.
Svoje najpoznatije pesme je sama pisala, a najviše se divila bosanskim pevačima sevdaha. Pesnik i esejista Đorđe Matić piše da je osamdesetih godina prošlog veka prodavala na stotine hiljada albuma, da bi se devedesetih suočila s ozbiljnim životnim poteškoćama – s muzičke scene je otišla u Nemačku, gde je čistila javne toalete.
Kada je otišla u Nemačku mnogo je izgubljeno kada je u pitanju naša muzička scena, ali je Ljiljana uspela ponovno uspostaviti ravnotežu i pronaći svoje mesto na zapadu.
Dejvid Bouvi se interesovao za njenu muziku
Čak se i sam Dejvid Bouvi interesovao za balkansku muziku, nazivajući ga uporno "onaj Dejvid Bauer".
Njene reči iz intervjua 2005. godine su i dalje urezane u pamćenje: "Ja sam Ljiljana Petrović-Batler, zvezda ciganske muzike bivše Jugoslavije. Pokazala sam da mogu postići svetsku slavu nakon petnaest godina pauze. Dokazala sam svoju vrednost. Možda jesam bezobrazna, ali ako mogu razni pevačići, zašto ne bih i ja mogla." No, ona je postigla i mnogo više od toga.
Ljiljana je postala majka sa 14 godina
"To je tragedija kafanskih pevača i muzičara da deca imaju žive oca i majku ali rastu sa babama. I moj prvi muž i ja smo deca muzičara. Celu noć pevanje, nisam mogla decu da imam pored sebe. Tragedija je nas Cigana što mi vrlo rano sazrevamo. Ja sam bila majka sa četrnaest godina, moj prvi muž imao je tada šesnaest. Igrala sam se s decom žmurke po podrumima i ujutro sam išla da rodim. Od trčanja mi pukao vodenjak", ispričala je svojevremeno u intervjuu za "Vreme".
Iako je jedno vreme pohađala muzičku školu, njena najveća škola, kako je i sama isticala bila je kafana.
Na svojoj koži je osetila rasizam
I pored velike slave i popularnosti, više puta je na svojoj koži osetila rasizam, o čemu je otvoreno govorila.
"Je*ali su mi majku cigansku hiljadu puta, počevši od kolega pa nadalje. Kao: "Šta ova Ciganka radi na televiziji svaki dan?" Uvek su Cigani bili nepoštovana nacija, a mi smo sami krivi za to, mi smo to dozvolili. Mogli smo i da se kupamo i da se peremo, pokojni Tito je dao svima sapun i vodu. Ali mi smo nacija koja nema svoje zemlje i svoje države, mi volimo da lutamo i da smo prljavi i neokupani. Ja sam gradsko dete. Ne znam da govorim ciganski, meni se Cigani smeju pošto ne znam da govorim, razumem ali ne znam da govorim. Ja sam rođena Beograđanka. Majka mi je iz Zagreba, vučem dakle, i hrvatske korene, a i danas imam tamo rodbinu. Otac mi je isto bio Beograđanin. Ja volim Beograd, Beograd je moj grad, rođena sam i hoću da umrem u Beogradu" rekla je u pomenutom intervjuu čuvena pevačica.
Krajem osamdesetih godina, kada je osetila da se sprema rat na prostorima bivše Jugoslavije, pokupila je svoje troje dece i sa jednom torbom pobegla u Nemačku. Kako je govorila, u njoj je tada proradilo šesto čulo.
Tamo je počela da peva na ciganskim svadbama, kako bi preživela i prehranila decu, a nije se libila ni da radi najteže poslove. Čistila je kupatila u jednom hotelu, što je zabeleženo i u dokumentarnom filmu koji je o njoj snimio BBC.
"Ja sam i klozete čistila. U to ratno vreme bilo mi je strašno. Imala sam cilj: ili ću da pobedim sebe i svoju želju i volju za pesmom ili smo svi propali. I nije me bilo sramota, pošteno sam radila" pričala je Ljiljana iskreno.
Nakon godina provedenih u anonimnosti, producent i menadžer Dragi Šestić pronašao ju je u Dizeldorfu i ubedio je da snimi album za producentsku kuću u Holandiji. Ljiljanina karijera je nakon toga ponovo krenula uzlaznom putanjom - nastupala je u najboljim koncertnim dvoranama u Evropi, a govorila je da joj je to druga karijera. Prva je bila kafanska.
U jednom intervjuu za "Vreme" je izjavila da je siromaštvo koštalo života. Smatra da je ono uticalo na njeno zdravlje.
Nakon kratke, ali veoma teške borbe sa rakom Ljiljana Petrović Buttler preminula je u bolnici u Amsterdamu 26. aprila 2010. godine, u 66. godini života.
