Marija Kalas se već smatrala najvećom operskom pevačicom svih vremena kada je poznavala Aristotela Onazisa. Bilo je to 1957. godine i imala je 35 godina.
Iako je u to vreme bila udata za Đanbatistu Meneginija, Onazis je započeo tesno udvaranje. Organizovao je zabavu za nju od koje je bukvalno ostala bez daha. Menegini su bili milioneri, ali su se u poređenju sa Onazisom osećali kao siromašni rođaci. Pozvao je četrdeset ljudi da mu dođu u goste u operu, a zatim sto šezdeset na zabavu u Dorčesteru.
Kasnije su Marija i njen muž bili pozvani na fantastične zabave na Onazisovoj jahti; provela je duge odmore sa Onazisom i prijateljima, ploveći do čudesnih mesta kao što su Portofino, Kapri, Korintski zaliv i Instabul.
Prvi put u životu Marija je bila ludo zaljubljena u čoveka zaljubljenog u nju. Bilo je previše za sve odjednom. Bila je preplavljena osećanjima koja nije mogla da podnese. Tada bi se podsetila da je uprkos blagoslovu patrijarha Atinagore bila u vezi sa oženjenim muškarcem, i to bi je malo smirilo. Tada je umirila savest saznanjem da će ona i Ari pokušati da se razvedu i venčaju što pre.
Mnogo su pričali o venčanju. Kada je Ari još jednom rekao da će je oženiti, Marija je dala najavu novinarima. Ari je rekao novinarima da je to bila samo detinjasta šala i čisto Marijina fantazija! Opet je bila dobra devojčica i ništa nije rekla.
Tako su godine prolazile, Marija se uvek nadala, a Onazis je bio sve brutalniji. Godine 1963, Li Radzivel, sestra Džeki Kenedi, koja je bila na brodu Kristina, otišla je da odleti do sestrine postelje, gde je upravo rodila Patrika Buvijea Kenedija, koji je umro dva dana kasnije. Kada se Li vratila u Atinu, rekla je Ariju i Mariji koliko je njena sestra pusta i izbezumljena. Ari je odmah ponudio gospođi Kenedi da koristi Kristinu za njeno ozdravljenje. Marija se osećala usamljenom pri pomisli na prisustvo gospođe Kenedi na brodu, i začudo, drhti od straha.
Nikada nije fizički tukao Mariju – verovatno je znao da je to jedina stvar sa kojom se ne može izvući – ali njegov tretman prema njoj bio je skoro jednako brutalan. Nijedna kletva nije bila previše podla da bi je bacila, nijedna uvreda nije bila previše uvredljiva. Rečeno joj je da ućuti jer je samo glupa dama čiji je nos prevelik, sa naočarima zbog kojih je izgledala ružno i predebelim nogama. Ponižavao ju je pred svima, a ona je pristajala na sve.
Od svih mogućih trenutaka u njenom životu to se moglo dogoditi, Marija je odabrala trenutak kada je njihova veza bila na najnižoj tački da zatrudni. Jedva je čekala da kaže Ariju o tome. Želela je da ima bebu više nego što je ikada želela bilo šta u mom životu osim njega, a pomisao da će roditi dete čoveka kojeg je volela ispunila ju je nežnošću. Ali Ari je imao druge ideje.
20. oktobra 1968. Marija je dobila vest da će se Aristotel i Džeki Kenedi venčati.
Ali brak između Onazisa i Džeki bio je potpuna katastrofa.
Ari je postajao razočaran Džekinim raskošnim kupovinama nakita i odeće i počeo je da shvata da ga ona smatra budalom. Stalno je zvao i slao Mariji cveće, ali dugo je njen ponos bio previše povređen i odbijala je da razgovara sa njim. Konačno su se 1969. sreli na jednoj zabavi i malo po malo ponovo počeli da se viđaju.
Ali ubrzo se Onazis teško razboleo od neizlečive mijastenije gravis. Umro je 1975. godine. Marija se nikada nije oporavila od tog gubitka.
Bliski prijatelji kažu da je Marija Kalas celu jednu noć preležala budna u njegovom bolesničkom krevetu. "Voleo sam te. Ne uvek dobro, ali toliko koliko sam mogao", rekao joj je.
Dana 16. septembra 1977. godine, u 53. godini, Marija Kalas je pronađena mrtva u svom krevetu. Zvanična priča je bila da je umrla od srčanog udara.
Za Aristotela se govorilo da je spavao sa svojim rođakama, a njegov tretman prema ženama bio je poražavajuć.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
