Bilo je to u noći između 30. i 31. jula 1993. godine kada je Žarko Laušević, u strahu za svoj život i život svog brata, sa devet hitaca usmrtio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića koji su u to vreme imali 20 i 21 godinu.
"Svratili smo u kafić, gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu: "Kakva je ovo galama" jer se čula neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je: "Šta je bilo, momak?" Kazao sam: "Ništa, sve je u redu", a ovakav dijalog je i ponovljen, drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu," ispričao je Laušević i dodao:
"Prišao je još jedan momak, a ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran... Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta, sećam se samo delova događaja jer mi je u glavi bilo sve zbrkano. Osećao sam da mi se torba, koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena, i u kojoj je bio pištolj - otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam, ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha, mislio sam da su mi ispala kontaktna sočiva. Vidim zatim moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak, koji ga bez prestanka udara nečim u glavu. Imao sam utisak da mu uzima život i pucao, bez razmišljanja".
Teško povređeni Andrija Kažić svedočio je ovako:
"Pejović je ostao da plati hamburgere, a kako se zadržao, Vučinić je otišao ka kafiću, govoreći da ide da ga dovede. Posle četiri-pet sekundi, začula se pucnjava. Kada sam se ja pojavio, video sam da je Branimir uhvatio rukama Vučinića. Tada je Pejović, kojeg ranije nisam primetio, u mraku na terasi, kao ni Žarka, viknuo: "Drži mu pištolj, pobiše nas!" Video sam da Pejović drži Lauševića za ruku u kojoj je bio pištolj, a zatim je Žarko cev okrenuo prema meni i opalio. Ranjen, pobegao sam ka društvu koje je takođe krenulo da vidi šta se događa... I dok sam se udaljavao, čuo sam nove hice...
Advokat Toma Fila je tada rekao da bi se to suđenje u bilo kojoj drugoj zemlji za jedno prepodne završilo oslobađajućom presudom, ali da je sud u Podgorici bio pod uticajem male sredine.
"Da su se svi pridržavali Njegoševe "Zlo činiti od zla braneći se, tu zločinstva nema nikakvog", postupak ne bi trajao toliko dugo. Ali vrlo brzo situacija se otrgla kontroli. Od širenja laži, nameštanja dokaza, loše urađenog zapisnika, da bi se kroz lokalne medije stvorio utisak da se radi o siledžiji Žarku Lauševiću i njegovom starijem bratu," govorio je Fila.
Šta se sve izdešavalo sa Lauševićem posle te kobne noći?
- U Crnoj Gori 1994. osuđen na 15 godina zbog prekoračenja nužne odbrane
- Kazna mu 1996. smanjena na 13, a naredne godine na četiri godine
- Odslužio je četiri i po godine u zatvorima u Požarevcu i Spužu, a kada je 1998. pušten na slobodu, preselio se u Ameriku u strahu od krvne osvete
- Vrhovni sud Crne Gore poništava poslednju presudu i 2001. ponovo ga osuđuje na 13 godina
- Na poternici je do 2009, a dve godine kasnije ga je pomilovao tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić
(Stil/ Republika)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
