Legendarni švedski fudbaler Zlatan Ibrahimović objavio je kraj karijere, a tom prilikom nije mogao da sakrije emocije.
Suze na Zlatanovom licu, kao i suze na licima fudbalera i navijača Milana obeležili su oproštaj legende od fudbala.
Dok su mu aplaudirali i skandirali ime, Ibrahimović im se klanjao i zahvaljivao.
Ipak, iako je postao jedan od najboljih i najplaćenijih fudbalera Zlatan Ibrahimović ne krije da su ga na početku karijere mnogi osporavali, čak i ponižavali, ali da je njegov najveći trofej upravo u tome što je dokazao da je jedan od najboljih.
"Nikoga nije bilo da mi kaže: "Hej, kako si danas, mali Zlatane?" Mogao sam samo da se solidarišem sa svojim etničkim autsajderima", ispričao je pre nekoliko godina za "Gardijan" Ibrahimović prisećajući se detinjstva u malom stanu na četvrtom spratu naselja Rozengard u Malmeu u Švedskoj.
Kao dečak bio je u prilici da uvidi sve mane toliko hvaljenog švedskog sistema jednakosti. Uspeo je da se izdigne iz svega toga, da iz geta stigne do svetlosti Pariza.
"Niko nije verovao da mogu da uspem. Svi su me ogovarali, ponižavali, nazivali pogrdnim imenima. Mislili su da ću propasti, jer imam dugačak jezik. Smatrali su da imam bolesnu viziju, da se neće ostvariti. Ali, ja sam sanjao i dosanjao. I eto me ovde. A ti koji su me blatili? Sada mogu da pojedu svoje reči. To je moj najveći trofej", dodao je.
Imao je samo dve godine kada su se njegovi roditelji razveli - otac Šefik iz Bijeljine (BiH), radio je kao domar, dok je njegova majka Jurka iz sela Prkos (Hrvatska) radila po 14 sati dnevno kao čistačica da bi mogla da izdržava Zlatana, njegovu stariju sestru Sanelu, nekoliko polubraće i sestara od kojih je jedan postao zavisnik od droge.
"Bili smo siromašni. Skupio je jedva novca da mi kupi krevet u IKEA prodavnici, ali nismo imali para za dostavu. Nosili smo ga zajedno do kuće. To je bilo fantastično. Vreme sam provodio i sa majkom, ali u suštini, živeo sam sa ocem. Jednom je celu platu dao da mi pokrije put u trening kamp. Nije imao za stanarinu, ali meni je dao novac", otkrio je Zlatan, pa dodao:
"Moje detinjstvo je bilo veoma teško, odrastao sam u imigrantskom naselju u Malmeu, na jugu Švedske, u nametnutom okruženju siromašnih imigranata iz Jugoslavije, Somalije, Turske i Poljske. Moji roditelji nisu mi mnogo pomagali, a retko bi pokazivali osećanja. Bili smo strašno siromašni, ništa nismo mogli sebi da priuštimo. Frižider je konstantno bio prazan, sećam se da sam neretko bio gladan."
Jurka je bila vrlo stroga i imala je običaj da tuče Zlatana velikom drvenom kašikom. Jednom ga je udarila toliko jako da se kašila polomila, a onda je naterala Zlatana da joj kupi novu.
Porodične okolnosti doprinele su tome da je Ibrahimović "bacao cigle na automobile, krao u lokalnim prodavnicama... ukrao bicikl svog trenera, nakon čega su reagovale socijane službe koje su Zlatana poslale kod oca. Srećom, njegov tadašnji trenet u njemu je video veliki potencijal, "uzeo ga pod svoje", nakon čega se Ibrahimović posvetio fudbalu i takve incidente ostavio za sobom.
Zlatan inače svoj privatni život drži podalje od znatiželjnih očiju javnosti, pa tako i retko otkriva detalje braka s bivšom švedskom manekenkom Helenom Seger, s kojom ima i sinove Maksimilijana i Vincenta.
Zanimljivo je da se Helena brine o brojnim sponzorskim ugovorima Zlatana Ibrahimovića, a upoznali su se - verovali ili ne - na parkingu.
"Kada sam upoznala Zlatana, imao je 21 godinu, a ja 32. Imala sam bogatstvo i karijeru, nije mi bio potreban fudbaler da me hrani. Bila sam samostalna. On čak nije bio moj tip", ispričala je Helena pre nekoliko godina.
"Kada sam ga prvi put videla, svojim ferarijem zagradio je moj mercedes na parkingu u Malmeu. Zapravo, videla sam samo veliki nos i zlatni sat na ruci. Pošto sam bila loše raspoložena, izvikala sam se na njega. Prilično grubo rekla sam mu da pomeri automobil. Mislim da mu se to nije svidelo", izjavila je Helena, dodavši da to sigurno nije bila ljubav na prvi pogled.
Pre nekoliko godina se šuškalo da je Ibrahimović navodno uplovio u vezu sa prelepom italijanskom novinarkom Diletom Leotom, te isto tako navodno prevario Helenu. Međutim, to nikada nije potvrđeno, a ni Zlatan, ni Helena nisu komentrisali ove navode.
To šta ljudi misle o njemu, po sopstvenom priznanju, "ludog" Šveđanina uopšte ne interesuje!
Njegova psiha mnoge iritira, ali nesporno je da je upravo svojim stavom i ponašanjem doprineo da mu se ceo fudbalski svet klanja!
"Moram da budem besan da bih igrao dobro. Moram da urlam i stvaram buku", rekao je jednom prilikom Ibra.
"Kad god se moj život umiri, meni je neophodna akcija", ističe temperamentni Ibrahimović, koji na terenu ali i van njega posebna ličnost.
Zlatan je za svaki tim za koji je igrao, osvojio šampionsku titulu u državnom prvenstvu. Nijedan drugi fudbaler u istoriji nije to postigao.
Ali, teško da se ijedan fudbaler može pohvaliti takvom prošlošću kakvu ima Ibrahimović. Jer, kako on sam kaže "Možete izvesti dečaka iz geta, ali ne možete geto iz dečaka."
Bonus video:
