Tekstopisac i sin čuvene Marine Tucaković Milan Radulović Laća preminuo je u Izraelu, kako prenose domaći mediji. Njegov nestanak je prijavljen još 12. decembra, ali mu je sada pronađeno telo na ulici. Sumnja se da je uzrok smrti prekomerno konzumiranje nedozvoljenih supstanci.
Naime, Laćin život je bila večita borba, prvenstveno sa samim sobom. Doživeo je dve velike tragedije - gubitak rođenog brata Miloše i majke. U jednoj ispovesti nakon Marinine smrti oktrio je nepoznate detalje iz njihovog života.
"Pre nego što su postali Marina i Futa, mama i tata su živeli u kuhinji stana u Kneza od Semberije 10, čiji je vlasnik bio otac mamine najbolje drugarice. U sklopu tog kuhinjskog prostora nalazio se teški drveni sto za ručavanje, frižider, toalet i stepenice koje su vodile ka ,,galeriji", skrovištu mojih roditelja, gde se nalazio dušek i vredni predmeti čuvani visoko van domašaja dece", počeo je Laća ispovest nakon smrti majke.
Otkrio je tom prilikom da se njegov brat Miloš, koji je takođe iznenada preminuo 2008. u 24. godini, još kao mali borio za život.
"U tom prostoru od 15 kvadrata prvo je začet Miloš. Iako planiran, život mu nije bio garantovan. Još kao beba osetio je borbu. Lekari su ga nekim čudom spasli nakon tri operacije vezanih creva", pričao je on.
"Kada je mama saznala da je sa mnom u drugom stanju, htela je da abortira. U njenom srcu nije bilo mesta za još jednu eventualnu traumu, a u kuhinji nije bilo dovoljno prostora za drugu bebu", dodao je.
Prema Laćinim rečima, kada je Marina saznala da je drugi put trudna, htela je da abortira, jer nisu imali dovoljno finansijskih sredstava.
"Ujka Bata, moj deda stric kojeg je majka obožavala i koji joj je omogućio sva ta skupa putovanja jer je bio jedini imućni član porodice, bio je jako bolestan kad je izašao iz zatvora. Ubeđivao je moju mamu da me ipak rodi, tvrdeći da će to dete biti genije i da nijednog trenutka neće zažaliti. Baka, uvek racionalna i realna, bila je na maminoj strani –znala je da neće biti lako izdržavati i drugo dete, ali kako se usprotiviti molbi čoveka na samrti? Tako sam osuđen na život."
Vest o tome da mu majka boluje od najteže bolesti mu je totalno promenila život.
",,Zbog tebe sam ovde završila“, rekla mi je mama u afektu jednog popodneva na Institutu za onkologiju, nekoliko dana nakon što su joj odstranili dojku, istu onu koja je othranila dva bića koja su se još u utrobi suprotstavljala životu, dva bića od kojih jedno više nije među živima, a drugo se nekim čudom izvuklo. I bila je u pravu. Skupo je platila cenu naših života. I tek tad sam se, svestan da je u poodmakloj fazi karcinoma, zarekao da ću uraditi sve što je u mojoj moći da izađe živa s klinike čak i kad su je prognoze osudile na sigurnu smrt", ispričao je Laća.
I dodao da je bolest bila nezaustavljiva.
"Kada je drugi put primljena na onkologiju, neposredno nakon terapije u Nemačkoj, pacijentu Marini Tucaković konstatovana je progresija bolesti – hipoksija dezorijentisanost, novi odlivi na plućima... Stanje - kritično. Nakon nekoliko dana otpuštena je iz bolnice. Lekari su joj dali desetak dana. Rak je mahnito počeo da jede njena pluća. Bodrili su nas da ne gubimo nadu, da je svaki dan nagrada. Takođe, savetovali su nas da joj ne otkrivamo da ima promene na plućima. To malo što poživi bolje da provede s najmilijima, a ako sazna da je stanje terminalno, samo će klonuti duhom i ugasiti se."
Sebe je krivio za majčinu smrt.
" Ja sam ubica svoje majke. Pored mog oca, brata, estrade, lažnih prijatelja, lekara i ostalih saučesnika. Rak je samo komorbiditet. Ono što ubija je bezuslovna ljubav. ,,Da nije tebe, ne bih se ni razbolela..." Tu nema ni grama manipulacije. Samo život. Ja sam ubica svoje majke i moja kazna neće biti njena smrt. Moja kazna biće borba do tog poslednjeg trenutka, do poslednje maligne ćelije, sve dok ima osmeh na licu, sve dok ima razlog da živa zbog ljubavi kojom sam je ubio s rakom koji ju je ubio."
Otkrio je i kaka je nastala pesma "Klinika" od Ane Nikolić.
"Mama, imaš metastaze na plućima i još 10 dana života. - Godinu dana nakon te rečenice, Ana dolazi kod nas da joj mama predstavi pesmu "Klinika"" govorio je Laća.
Sećajući se svoje majke, posebno je podvukao da mu nedostaje Marinin pogled i, kako je rekao "zanimljive zelene oči".
- Hrana. Pošto je ona kuvala nenormalno, bila je jako dobra kuvarica. To se spremalo za puk vojske. Kada se probudim ujutru, to je mamin ručag, prebrac, hrana... A van toga glas i pogled. Njene oči. Ne ni zagrljaj, ne ni dodir. Ali njene oči koje su i poslednja slika koju pamtim pre nego što je hospitalizovana. Imala je neke zanimljive, zelene oči. I glas. Poslednji trenutak je bio upravo taj pogled. Kada su je stavili na kolica i odveli. To je bio taj pogled izgubljenost. Ne sećam se šta mi je poslednje rekla - rekao je Laća u potresnoj i vrlo emotivnoj ispovesti.
Prema pisanju domaćih medija, preminuo u Izraelu, a njegovo beživotno telo pronađeno je na ulici. Kako je izvor blizak porodici ispričao, sumnja se da je navodno uzrok smrti unos prekomerne doze nedozvoljenih supstanci.
