Tekstopisac Milan Radulović Laća, sin pokojne Marine Tucaković i kompozitora Aleksandra Fute Radulovića, iznenada je preminuo.
Prema saznanjima Pinka, Laća je preminuo u Izraelu, a njegovo beživotno telo pronađeno je na ulici.
Marina Tucaković je preminula u septembru prošle godine, a opaki kancer dijagnostikovan joj je u februaru 2018. godine.
Marina je u više navrata isticala da je i pre potvrde lekara znala da se razbolela i da ima rak dojke, a kako je govorila uzrok njene bolesti bio je prerani odlazak njenog prvog sina Miloša - Miše Radulovića.
-Primetila sam promene na dojci i osećala sam se jako loše, čak sam počela i da mršavim, a to su bili već simptomi odmakle bolesti. Otišla sam kod lekara, uradila osnovne analize i odmah mi je potvrđena dijagnoza. Pored toga, tada mi je otkriven i dijabetes, za koji nisam ni znala da ga imam. Sve to je dodatno zakomplikovalo moje ionako teško stanje.
Nisam bila iznenađena kada su mi rekli da imam rak i pomirila sam se sa tim saznanjem. Nisam burno reagovala, niti pravila dramu, jer sam navikla da sebe uvek stavljam na poslednje mesto. A i u životu mi se toliko ružnih i teških stvari izdešavalo da sam navikla da reagujem na loše vesti. Jednostavno, rekla sam sebi da moram da se pomirim sa istinom i da počnem da se borim. Odlučila sam da sledim sve preporuke lekara i moj ključni savet svakome ko oboli jeste da upravo to radi. Lekare morate slušati - govorila je Marina za Informer.
Tumor iz dojke odstranjen joj je 13. februara 2018. godine, a onda je usledila agonija i višemesečni boravak u bolnici.
-Operisana sam i lečila sam se na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu. Nakon operacije dolazila sam i odlazila iz bolnice, i to je trajalo mesecima. Bila sam u veoma lošem stanju, rezultati su bili katastrofalni. Nakon operacije pojavila mi se i voda u plućima, što je dodatno otežavalo moje zdravstveno stanje i pravilo mi tegobe. Toliko je bilo vode, da su mi uradili čak 20 punkcija, izvlačenja vode špricem.
Prvih godinu dana bila sam na hormonskim tabletama, a zatim je usledilo 10 zračenja, pa citostatici. Sada sam počela sa hemioterapijama, preventivno, zbog nekih sekundarnih promena. I sve to iziskuje dosta vremena u bolničkom krevetu. Ali i na to sam se navikla, i zbog svoje želje za životom, ali i zbog divnih lekara i sestara koji mi daju volju da se borim. Bolest nije naivna, rak je kao neka epidemija koja napada sve više mladih. Ali, ako sam preživela smrt svoga sina, preživeću i rak- govorila je Marina u ispovesti za Informer pre tri godine.
