Iako se o njenom zdravlju redovno govori, Nada otkriva da se sada dobro oseća iako se drugačije spekulisalo u medijima, ali da je samoća ono što joj mnogo smeta.
"Sad sam usamljena. Sama sam, sama živim... Ja sam izabrala to, lepo mi je, organizovala sam se kako sam ja htela, kako mislim da treba i kako mi odgovara. Teže je kada ste sami u duši. Bolje sam sa sobom, nego sam sa idiotom! Ti idioti mi nisu nedostajali - da jesu, verovatno bi bili pored mene. To je moja odluka, vrlo se lepo snalazim i lepo mi je u toj odluci", rekla je Nada, a onda se prisetila i života u Bosni.
Ona je oduvek važila za vrlo aktivno, odgovorno i svestrano dete, ali u jednom momentu joj se sve to zamalo obilo o glavu. Pevačica kaže da neke trenutke nikada ne može zaboraviti.
"Bio mi je lep život u Bosni. Rođena sam u Zvorniku, tu sam završila gimnaziju, preselila se u Sarajevo. Tu sam završila Pravni fakultet, zaposlila se u opštini, radila 13 godina kao pravnik. Detinjstvo je bilo i lepo, i nije baš bilo lepo. Postoje stvari neke koje nikome nikad nisam rekla iz svog detinjstva, ni deci svojoj nisam rekla i te neke stvari će otići sa mnom. Bolno je, nije lepo. To je nešto vezano za mog tatu i mamu - nisu mogli jedno s drugim, niti jedno bez drugog, a ja sam bila tu negde u sredini... Te stvari ne želim nikom da ispričam. To je deo mog detinjstva, to sam prevazišla i to me je ojačalo", započela je priču Nada, a potom se prisetila jedne situacije koju nikada neće zaboraviti.
"Sve što je tada postojalo, ja sam imala, vremena su takva bila. Tata mi je bio službenik u opštini, pa u sudu, a mama domaćica. Govorilo se - bez Nade se ne može roditi ni umreti, svuda me je bilo. Bavila sam se gimnastikom vrlo ozbiljno u to doba, pevala u kulturno umetničkom društvu, dramskim sekcijama... Rukomet, košarka... Toliko sam bila ozbiljna u svojim godinama da me je grad u trećem razredu gimnazije odredio da vodim kao vaspitačica desetoro dece na more, oni su tada završavala 8. razred osnovne. Bilo je strašno na autobuskoj, kada su nas pratili, niko se nije obraćao deci, nego meni. Imala sam situaciju da su mi se dvojica dečaka izgubila, tada sam rešila da ću izvršiti samoubistvo ako se ne pojave. Srećom, ujutru su se pojavili u pratnji policiji. Danima su me preklinjali da odu do Dubrovnika autobusom i da se isto tako vrate, ja sam ih pustila, uz obećanje i preklinjanje da će se vratiti do osam sati uveče. Kada su se konačno pojavili, ja sam njima zveknula takve šamare, da su istog trenutka popadali na zemlju", govorila je pevačica u emisiji "Premijera - Vikend specijal".
