verovanja i običaji

SLAVIMO MRATINDAN, PRAZNIK KOJI PREDVIĐA BUDUĆNOST: Žene ne smeju da rade ovo, a jedan običaj donosi NAPREDAK U KUĆI

Običaji na Mratindan se posebno poštuju u Istočnoj Srbji.

Vesti
11:01h Autor:
SLAVIMO MRATINDAN, PRAZNIK KOJI PREDVIĐA BUDUĆNOST: Žene ne smeju da rade ovo, a jedan običaj donosi NAPREDAK U KUĆI
Običaji na Mratindan, Foto: Profimedia

Mratindan je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 24. novembra i posvećen je Stefanu Urošu III Dečanskom, kralju Srbije iz porodice Nemanjića, sinu kralja Milutina i ocu cara Dušana Silnog.

Sa Svetim Savom i knezom Lazarom, Sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

Praznik Mratindan je u crkvenom kalendaru upisan crnim slovima kao: Sveti kralj Stefan Dečanski - Mratindan. Mratindan je dan svetog Martina kojeg su Srbi slavili na isti dan dok su bili po starijem kalendaru, koji je sačuvan u rimskoj crkvi istoga dana, po julijanskom.

Sveti Nikola mu vratio vid

Sin kralja Milutina i otac cara Dušana je po naređenju oca bio oslepljen. Pri oslepljenju, legenda kaže, javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i pokazao mu njegove oči rekavši: “Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću tih ih vratiti”. Zato je ovaj ptaznik zavetni dan za sve one koji boluju od očnih bolesti.

Car Dušan, Stefan Dečanski
foto: Wikipedia

Pet godina je proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja, a svojom mudrošću, podvigom, krotošću, blagočešćem, tpeljivošću i blagodušnoću Stefan je pridobio ne samo sve monahe nego i ceo Carigrad.

Nakon pet godina ponovo mu se javio Sveti Nikola rekavši mu: “Došao sam da ispunim svoje obećanje”. Nakon toga, legenda kaže, Stefan je progledao i u čast ovog svetitelja podigao hram Dečanski. Dan Svetog mučenika Stefana Dečanskog crno je slovo u kalendaru srpske pravoslavne crkve.

U narodu, naročito istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom, koji, kako tvrde etnolozi, potiču iz paganskih vremena. Po jednom, na Mratindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona.

Stefan Dečanski
foto: Profimedia

Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu. Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora.

Danas se završava period Vučijih dana, koji je počeo na Đurđic. U ovim danima ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

Stefan Dečanski
foto: Profimedia

Kod starijih ljudi postoji verovanje da, ukoliko Mratindan padne u maglovito vreme, zima će biti promenljiva. U slučaju vedrog dana, zima će biti mrazovita i ljuta, zato je ustaljena izreka u našem narodu:

"Sveti Mrata, sneg za vrata."

Veruje se, da će ako na današnji dan domaćin preuzme poslove u kući na sebe, ukućanima krenuti nabolje. S druge strane, ako se domaćin ponaša razmaženo i zanoveta, godina će biti loša.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs