Atletičar Goran Raičević bio je izuzetni sportista koji je osvajao medalje i beležio rekorde, dajući svojoj domovini razloga da bude i te kako ponosna na istorijske rezultate. Međutim, u vreme kada je dominirao na trkačkim stazama 1999. na našim prostorima počinje NATO bombardovanje, a posebno su bili ugroženi bili ljudi na Kosovu i Metohiji, kojima je pretila ne samo vazdušna opasnost, već su žive glave morali da čuvaju i od albanskih terorista, koji su ih napadali sa svih strana. Sagledavši celu situaciju, Goran je poneo kao pravi heroj. Umesto da ode na maraton u Grčku, gde je trebalo da predstavlja Srbiju, imajući pravo na izuzeće od ratišta kao profesionalni sportista, on je obukao vojnu uniformu i odlučio da brani svoju zemlju od neprijatelja.
Ali, Rajko, kako su ga zvali, nije mogao da razmišlja o takmičenju dok mu je zemlja bila u ratu i 8. aprila otišao na prvu liniju fronta.
- Idem, to mi je dužnost! Ko će braniti prag moje kuće, ako ne ja? Neće valjda neko iz Subotice? Kako da ne odem, šta bi rekli moji iz Strojinaca? Da sam kukavica, da sam izneverio svoju decu, svoj narod i sebe - odgovorio je tada Goran svojoj majci, koja ga je pitala da li baš mora da se odazove pozivu.
U ratu je obavljao dužnosti kurira u Trećem bataljonu Prištinskog korpusa. U duhu vrhunskog atletičara, kako su isticali njegovi saborci, trčeći je ispunjavao svoje zadatke.
Nažalost, na Đurđevdan, 6. maja 1999, Goran Raičević je poginuo u selu Kačikol kod Prištine. Nastradao je od metka albanskog snajperiste. Veteran Ljubiša Raičević bio je deo izvidnice kojoj su albanski ekstremisti napravili zasedu.
- Krenuli smo da vidimo gde ćemo locirati jedinice, po vodovima. Ja sam vozio komandanta džipom, a petnaestak vojnika je bilo iza nas u vojnom kamionu, među njima i Goran. Kada smo stigli u selo Kačikol, sačekala nas je zaseda pripadnika OVK - seća se Ljubiša za "Espreso" i nastavlja:
- Pripadnici albanske paravojske su pred kamion ispalili „zolju”, protivoklopnu raketu iz ručnog raketnog bacača kojim se gađa sa ramena. Odmah zatim su srpske vojnike zasuli kišom metaka. Poginuo je vozač kamiona, pet vojnika je teže ranjeno. Snajperski metak je probio ceradu kamiona i pogodio Gorana. Na glavi nije imao šlem, poginuo je na licu mesta - rekao je veteran Raičević.
Goran je tad imao nepunih 36 godina, a iza sebe je ostavio suprugu Jelenu i blizance - sina Nikolu i ćerku Katarinu.
Jelena se živo seća njihovog poslednjeg pozdrava.
- Nas dvoje smo se pozdravili, verujući da ćemo se uskoro videti. Deca su u to vreme spavala, ali sam ih ipak probudila i mahali su mu s prozora dok je odlazio - pričala je Jelena za "Espreso" i konstatovala:
- Sve ove godine sam imala briga i posla oko dece, a sad postajem svesna da je sve bilo uzaludno. Sve je obesmišljeno. Vređa me to, ispalo je da su ljudi koji su otišli bili budale, sve više mislim da je to moglo drugačije da se odradi. Smrznem se kad pomislim da bi i Nikola (sin) morao tako. Drugačije bih sada postupila sigurno - zaključila je Jelena Raičević.
Blizanci Nikola i Katarina su nasledili očeve gene i ljubav prema sportu. Nikola se bavi atletikom, a Katarina odbojkom.
- Katarina je završila master studije ekonomije, trenira svaki dan, čekala je radnu dozvolu u Francuskoj da bi mogla da igra, kada je počela korona. Nikola je na doktorskim studijama na Mašinskom fakultetu, u atletici je baš napredovao. Kako su se smanjile te obaveze na fakultetu, tako je popravio svoje rezultate i dvaput je bio prvak Srbije - ispričala je Jelena pre nekoliko godina.
Nikola je i prošle godine na Svetskom prvenstvu u krosu održanom u Beogradu zabeležio sjajne rezultate u miks štafeti.
Naš tim je istrčao 4 x 2.000 metara za 24,31 što je novi državni rekord Srbije. Čestitam svim mojim timskim koleginicama i kolegi. Ostvarili smo primarni cilj, a to je da budemo prvih 10 štafeta. Ovo je prvi put da mi nastupamo u ovoj kombinaciji mikš štafeti i nadam se da će u narednjim godinama to biti učestalo. Za mene je posebno nekako čast, nakon 30 godina, nakon što je moj otac nastupao na Svetskom prvenstvu, sada sam se ja nastupao i to mi je nekako dalo neku dodatnu motivaciju da nastupim - rekao je tada Nikola Raičević za domaće medije.
Uspešni jevsrednjeprugaš i reprezentativac, ali kaže da je njegova polica sa trofejima skromnija u odnosu na tatinu.
- Ljudi koji su trčali s tatom kažu da ličim na njega, miran i povučen van staze, ali zato nema igre kada se trenira i takmiči Jedan čovek, koji živi u Engleskoj, video me je na stazi. Znao je oca odlično, ali nije znao ko sam ja. A onda je rekao: vidi ovaj mali, trči isto ko Rajko. Tako su mog oca zvali... Kada su mu rekli, pa to je Rajkov sin, nije mogao da veruje - ispričao je Nikola svojevremno za "Novosti".
Goran je rođen je 26. juna 1963. u Kruševcu, a odrastao je u pomenutom selu Strojinci, u opštini Brus. Prve atletske korake napravio je 1975. kao đak V razreda OŠ "Moša Pijade" kada je učestvovao u krosu "Politike", čiji je kasnije postao šestostruki prvak - pet puta zaredom, što je rekord.
Nastupajući najpre za Crvenu zvezdu (1984-85), pa Partizan (1989-99), ali i Soko Vrbas i Brus (1995-96), pet puta je trijumfovao i na "Belom krosu" i bio višestruki prvak Balkana. Bio je nepobediv na uličnim trkama od 1980. do 1984. godine. Povrh toga, Goran je završio agronomiju na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Sahranjen je u rodnim Strojincima, a opština Brus u njegovu čast svake godine organizuje atletski memorijal.
· Reaguj
