Svaka sedma žena u Srbiji starosti od 45 do 49 godina, koja je pri kraju perioda kada bi još mogla da rađa, nema dete i – kada se sve analizira, u poslednjih pola veka nikada nije zabeležen veći broj žena bez potomstva, ističu u razgovoru za Politiku dr Goran Penev i dr Biljana Stanković, naučni saradnici Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.
Rezultati njihove analize, koja je objavljena u najnovijem broju „Demografskog pregleda”, govore da se 13,5 procenata žena koje se nalaze na kraju fertilitetnog perioda nije ostvarilo u ulozi majke, a brojke svedoče da tokom protekle godine svaka treća žena u našoj zemlji starosti od 30 do 34 godine nije rodila.
Bez potomstva je bila i svaka peta žena između 35 i 39 godine života. Da bi se razumelo koliko je porastao broj žena koje nemaju decu, treba reći da je prema rezultatima popisa iz 1991. godine bez potomstva bila tek svaka dvanaesta žena po završetku fertilitetnog perioda.
"Mnogobrojni su razlozi zbog kojih raste broj žena koje ostaju bez poroda, a jedan od osnovnih jeste odlaganje rađanja. Ako se ima na umu da je prosečna starost žene prilikom rođenja deteta u 2018. bila 30 godina, što je 5,7 godina više u odnosu na 1972, jasno je u kojoj meri žene odlažu brak i materinstvo za kasnije godine. Nažalost, zakoni biologije ne mogu se čitati između redova jer s godinama starosti opada šansa da žena ostane u drugom stanju. Drugi razlog jeste smanjenje broja sklopljenih brakova – sve je više žena koje žive same i nemaju partnera, a najveći broj onih koje nisu u braku i nemaju decu živi u Beogradu“, ističe dr Goran Penev.
Doktor Biljana Stanković ističe da nema jednostavnog odgovora na pitanje zbog čega žene ostaju bez potomstva jer sva socijalno-psihološka istraživanja koja su sprovedena u Srbiji svedoče da naši sugrađani visoko vrednuju brak i porodicu. Rezultati velikog evropskog istraživanja takođe pokazuju da svega tri odsto muškaraca i dva odsto žena starosti od 18 do 40 godina izjavljuje da se deca ne uklapaju u njihovu sliku o budućnosti.
Važi i obrnuto – najveći broj Evropljana mašta o porodici s dvoje dece.
Međutim, ilustrativni dokaz teze da je život ono što se dešava dok krojimo planove za budućnost jeste da čak 23 odsto pedesetogodišnjih žena u Nemačkoj, skoro petina pedesetogodišnjakinja u Grčkoj, i Švajcarskoj i 16 odsto žena ove starosne dobi u Španiji nema decu.
Na pitanje šta je danas dominantan razlog zbog kojeg žene odlažu rađanje i ostaju bez potomstva, naša sagovornica kaže da prolongirano školovanje, ali i velika socijalna i ekonomska nesigurnost utiču na porast broja žena koje nisu u braku i nemaju dece.
„Veliki broj mladih žena ima privremeno-povremene poslove ili rade na crno i znaju da im poslodavac najverovatnije neće produžiti ugovor o radu ako ostanu u drugom stanju. Kada u istraživanjima pitate mlade ljude šta bi ih motivisalo da postanu roditelji, najveći broj njih odgovara – siguran posao i krov nad glavom. Pošto većina nema izvesnost u pogledu posla ili nema stalan posao koji bi im omogućio da podignu stambeni kredit, jasno je zbog čega se ne odlučuju za zajednički život. A ako ne žive zajedno, manja je šansa da će se odlučiti za roditeljstvo“, primećuje naša sagovornica.
Rezultati poslednjeg popisa stanovništva govore da je od ukupnog broja žena bez dece čak 87 odsto njih bilo neudato, a dr Goran Penev ističe da brojke takođe govore da je 154.000 žena sa završenim fakultetom ostalo bez potomstva, a to važi i za 340.000 žena sa srednjom školom.
„Ovi demografski trendovi bez sumnje će se nastaviti, a broj žena bez dece i dalje će rasti jer, primera radi, skoro polovina žena starosti od 30 do 34 godine, koje su živele u prestonici u 2019. godini, nije imalo potomstva. Predviđanja govore da će 2021. godine verovatno 14 procenata žena na kraju reproduktivnog perioda ostati bez dece“, zaključuje dr Goran Penev.
