Spremati hranu za svoje ukućane, kuvati redovno i kako treba, ne preskakati obroke - veliki je zadatak za one koji brinu o zdravlju najbližih. Živimo u vremenu punom neizvesnosti, poslovi koje radimo traže od nas veliku snagu, a i ne raspolažemo svi istom količinom novca koja je potrebna da nam ishrana bude od najkvalitetnijih namirnica.
Zato je prva stavka na našem spisku: dobro planiranje. Zaposleni roditelji trebalo bi da odrede jelovnik barem za nedelju dana unapred, u zavisnosti kog uzrasta su njihova deca i šta treba da se nađe na meniju trpezarijskog stola.
Postoji velika razlika između onoga "dobro pojesti" i zdravo se hraniti. Naša nacionalna kuhinja spada u teške, masne i slasne: mnogo mesa, mnogo krompira i ostalih ugljenih hidrata, jakih belih sireva i ukrčkanih kuvanih jela.
Normalno je da jedemo i takvu hranu ponekad, kad su slavlja i praznici. Svakog dana ishrana treba da bude umerena, raznovrsna, izbalansirana u svemu i za svakog člana porodice. Odrasli i deca najbolje je da jedu iste obroke kada su zajedno, ukoliko nema onih sa posebnim potrebama u ishrani. Poslednjih godina sve je više najmlađih koji od najranijeg doba počinju da boluju od gojaznosti, koja vodi ka juvenilnom dijabetesu, visokom krvnom pritisku, visokim vrednostima holesterola i anemije. Gradsko stanovništvo okreće se brzoj hrani, a u seoskim sredinama deca prerano počinju sa ishranom koja je teška i masna.
Loše je ako domaćice i majke sa zadovoljstvom prihvataju televizijske reklame koje najmlađima za doručak nude čokoladne namaze za hleb prepun aditiva, a za užinu slične slatkiše. Umesto domaćeg ili kvalitetnog kupovnog džema od sezonskog voća, deci natrpamo pun tanjir veštačke hrane. Možemo li očekivati da budu zdrava i steknu imunitet?
Naravno da teret pada na ženu, ali tako je od prvog dana rođenja deteta. Što se bračni partner više uključi u proces pripreme, najpre obroka za bebu, a kasnije i odrasle dece, taj teret će se podeliti. Dojiti svoje dete je prvi početak zdrave ishrane, ali majčinim mlekom beba unosi u sebe ono što jede majka, tako da u ovom periodu u maminoj ishrani treba treba da bude dovoljno proteina, vitamina i minerala. Preterano jakom ishranom kod bebica se javljaju grčevi, kolike (stomačni problemi), a dešava se da postanu i gojazne. Zato, što manje griza, a što više voćnih obroka i kašica.
NE PROPUSTITE
KOLIKO PUTA JESTI?
Izgleda kao nemoguća misija, ali zdrava ishrana podrazumeva pet obroka dnevno - doručak, ručak i večeru, plus dve užine. Ništa od toga ne mora da bude skupo ni glamurozno. Kajgana od jaja, jogurt, mleko, čaj, tost, kifla, ovsene pahuljice, parče hleba, puter i jedna šnita šunke sasvim su dovoljni za početak dana. Dodajmo neki sveže ceđeni sok - i spremni smo za posao i školu. Ne treba ujutru nikuda ići gladan. Bilo šta što nam prija i na šta smo navikli zadovoljiće naše potrebe.
Ručak bi uvek trebalo početi supom, makar onom iz kesice. Kuvanje domaće, zdrave supe od raznih vrsta mesa traži više vremena i može da se pripremi vikendom. Povrće je prosto obavezno, koje god da je u pitanju. Deci se njegova konzumacija preporučuje ličnim primerom. Ne navaljujte na njih da ga jedu, samo im stavite na tanjir kao i odraslima. Mališani nas imitiraju i poješće ono što i mi. Parče mesa je dovoljna količina za svakoga, a salata se takođe podrazumeva. Kad dete pojede nekoliko listića zelene salate, na dobrom smo putu.
Sličan princip važi i za večeru. Užina uvek može da nam bude jedna jabuka, banana ili tanjirić voća. Deci je potrebno više, pa za ovaj obrok mogu da pojedu i domaće kolače ili jedan sendvič, s obzirom na to da rastu, hrana može da bude i nešto jača.
Ako držite dijetu, ne treba to objavljivati na javna zvona. Sa uživanjem konzumirajte tu svoju malu porciju, bez uzdisanja i kukanja kako ste gladni. Generalno, hrana ne treba da bude najedanje i prejedanje, već zajednički obred i obed.
NE PROPUSTITE
VREDNOST ZAJEDNIŠTVA
Ovde dolazimo do izuzetno važnog detalja zdrave ishrane: jesti zajedno. Istraživanja pokazuju da su zdravije one porodice u kojima ukućani ručavaju i večeravaju zajedno. U pitanju je ritual kojim hranimo i telo i dušu, trenutak ravnopravnosti svih članova, mesto gde se pričaju dnevni događaji, rešavaju manji problemi, pričaju šale i učvršćuju veze. Ako to vide u kući, ovakva deca će izbegavati nezdravu hranu, kao i pušenje i alkohol. Obavezno ih treba uključiti u proces spremanja, posluživanja i skladištenja hrane. Neka iz kesa i torbi vade namirnice i odlažu tamo gde im je mesto, tako će naučiti o kakvoj vrsti hrane je reč. Važno je da znaju šta jedu. Neka postave sto i pripremljeno jelo iznesu na trpezu. Najzad, kada nauče nešto sami sebi da skuvaju ili isprže, na putu su da eksperimentišu sa zdravim sastojcima, samo ih naučite tome.
