Vršnjačko nasilje u školama i van njih je problem sa kojim se zajedno moraju boriti svi, te je australijski stručnjak predočio svoju korake ka rešavanju ovom problema.
Naime, psiholog dr. Džastin Koulson je na svom blogu pokrenuo ovu važnu temu, nakon što mu se javila jedna zabrinuta majka s pitanjem: 'Da li je moguće da moj sin namerno drugima nanosi bol'.
"Kad deca počnu drugačije da se ponašaju, većina nas pokuša to da saseče u korenu'. Ali time zapravo ne rešavamo uzrok problematičnog ponašanja pa bi se isto kasnije u životu lako moglo ponoviti", napisao je on na svom blogu.
Prvi korak – smireno pričajte s detetom o vršnjačkom nasilju
"Najbolji način da odučimo dete od toga da maltretira druge je da ga naučimo što je empatija", objasnio je dr. Koulson.
To je, kaže, razvijanje emocionalne inteligencije, prvi korak u tome da dete shvati kako njegovi postupci utIču na druge.
"Deca moraju da shate kako se osećaju u kojem trenutku i razvijaju sposobnost da upravljaju svojim emocijama. Tek onda mogu da shvate kako se drugi osećaju i pronađu pravi model ponašanja prema drugima", istaknuo je dr. Koulson i dodao da je ključno s detetom pričati staloženo', jer će se samo tako osećati kao da ga stvarno razumete, bez obzira je li žrtva ili nasilnik.
Ja sam ta majka koja uči ćerku da uzvrati nasilje: Ispovest Srpkinje podigla prašinu!
Drugi korak – Pohvalite dete kad god zasluži
Kada je roditelj suočen s tim da mu dete maltretira vršnjake, često će preterano da reaguje. Zato treba na trenutak zastati i dobro razmisliti kako će što bolje shvatiti svoje dete.
"Često postoji čitav niz (opravdanih) razloga zašto dete menja ponašanje na gore. Iako roditelji nikako ne smeju imati opravdanja za svoje dete u ovoj situaciji, dobro je da znaju što mu se zapravo događa i koji su razlozi zašto se odlučilo na to", kaže dr. Koulson.
A ako dete ponudi smisleno objašnjenje za svoje postupke, savetuje, pohvalite ga jer je svestan šta mu se događa i jer vervoatno želi da se promeni.
Nije svaki slučaj isti niti svako dete koje napravi grešku ima tendenciju da druge maltretira. Može se dogoditi da prema nekom ružno reaguje jer je, na primer, želeo samo da se poigra s drugarom, a treća im je osoba zasmetala", objasnio je psiholog i dodao da 'mi možemo shvatiti kako deca gledaju na stvari, te da ih moramo stalno pozitivno usmeravati'.
Treći korak – Fokus i razgovor usmerite na osećanja žrtve
Cilj ovog koraka je pomoći 'deci zlostavljačima' da usvoje osećaj empatije i dati im priliku da shvate kako ono što rade drugima uzrokuje bol.
" Ovaj korak pomaže detetu da oseti ono što osećaju drugi, a cilj nam je 'istrenirati detetovo srce", rekao je dr. Koulson i objasnio:
"Empatija je središnji deo emocionalne inteligencije. A ako se dobro nauči u ranijem detinjstvu, vrlo verovatno će sprečiti da dete ikada drugima nanosi bol, fizičku ili emotivnu.
Potresna priča učiteljice beogradske osnovne škole: Naša deca su mala za teret koji nose!
Četvrti korak – Pomozite detetu da pogleda situaciju iz perspektive žrtve
" Izgradnja empatije kod deteta je kompleksan proces u koji dete treba uključiti u najranijoj dobi, a empatija mu se 'usađuje' s ciljem da se poistoveti sa svojim, a onda i s tuđim osećajima", objasnio je dr. Koulson i dodao da 'emocionalnu inteligenciju i empatiju deca najbolje razvijaju kad se stave u ulogu žrtve'.
Peti korak – Pomozite jetetu da smisli kako će se iskupiti za svoje ponašanje
Važan deo procesa u kojem pomažete detetu da se promeni uključuje i objašnjavanje kako drugima reći 'Oprosti' te kako popraviti odnose s vršnjacima, ako je moguće.
"Kad dete shvati da ga razumete i kad se smiri od razgovora, pomozite mu da smisli kako se može iskupiti onima koje je povredio. A to može samo kad je smireno jer je tada i najkreativnije, ali i više u stanju osetiti empatiju i saosećanje", zaključuje psiholog dr. Koulson.
Šta se desilo na jednom času rasplakalo je celu Srbiju: Koliko smo slepi za dečji bol!
