Dan nakon što je Đulijana Brendi Logbo hitnim carskim rezom rodila svoje bliznakinje u jednoj kineskoj bolnici, mislila je da je najgore prošlo. Ali, tada su počeli zahtevi za novac.
U bolnici su joj prvo rekli da mora da plati 600 dolara bolničke naknade ako želi da vidi svoje devojčice. Tri dana kasnije taj iznos je narastao na skoro 800 dolara.
Đulijana novac nije imala zbog čega je jedino mogla bespomoćno da plače na ulazu u bolničko odeljenje gde su bila smeštena njena deca.
"Želim da mi daju moju decu kako bih mogla da ih dojim", kaže 28-godišnja Liberijka nastanjena u gradu Guangdžou.
"Rodila sam ih, a sad ih ne mogu ni da ih vidim. Pa u kakvoj sam ja to zemlji?" pita.
U većini razvijenih zemalja, pacijente kojima treba hitan zahvat prvo medicinski zbrinu - bez obzira na to da li mogu da plate ili ne. Ali, to nije uvek slučaj u Kini, piše New York Times.
Nakon što prođe termin za porođaj: Kada prenesena trudnoća postaje problem!
Đulijana Logbo došla je u Kinu pomoću vize koja joj je u međuvremenu istekla. Povrh toga, ne razume i ne govori kineski. Njen slučaj je ekstremni primer onoga s čime se suočavaju milioni Kineza kad je u pitanju vrlo nefleksibilni zdravstveni sistem koji ponekad od pacijenata zahteva plaćanje unapred.
Kina je nedavno predstavila ambiciozni, 130 milijardi dolara vredan paket mera kojima bi se zdravstvena zaštita učinila pristupačnijom. Sada je na snazi uglavnom univerzalan sistem zdravstvenog osiguranja za gotovo 1,4 milijarde građana.
Ali, taj sistem je pun rupa. U zavisnosti od toga koju bolest neko ima, dolazi li iz urbane ili ruralne sredine i drugih faktora, mnogi Kinezi su prisiljeni da skupo plaćaju zdravstvenu uslugu. A tu su onda i ostaci starog "plati pa se leči" sistema, po kojem se ljudima koji ne mogu da plate uskraćuje lekarska pomoć čak i ako su u životnoj opasnosti. Neke bolnice od pacijenata s određenim bolestima zahtevaju izdašan depozit pre nego što lečenje uopšte i počne.
I dok reforma zdravstva ima za cilj da učini zdravstvene usluge pristupačnijima, analitičari kažu da su problemi još uvek prisutni. Pre tri godine tamošnje ministarstvo zdravlja je izdalo preporuku lekarima da jako bolesne osobe prvo spasu, a tek onda pitaju za plaćanje.
Posebno su ugroženi mladi roditelji
Godine 2012. jednom mladom paru iz Šenžena onemogućeno je da vide svoje blizance čak dva meseca jer nisu mogli da plate skoro 19.000 dolara bolničkih troškova. Godinu pre, 57-godišnja žena iz Nankinga, čiji je sin bolnici dugovao 2.800 dolara za troškove rođenja deteta, na kolenima je molila osoblje bolnice da mu dopuste da vidi svoje dete. Iste godine bolnica u Donguangu rekla je roditeljima koji su dugovali 1.600 dolara da će dete odvesti u sirotište ako ne plate.
Rebeka Tejlor, savetnica za dojenje iz Pekinga, nazvala je slučaj Đulijane Logbo "eklatantnim primerom povrede ljudskih prava". Rekla je da u pogledu proizvodnje mleka, odvojenost majke i deteta može biti katastrofalna.
"Tužna sam, razočarana, užasnuta - ali ne i iznenađena. Svi koji idu u bolnicu znaju da prvo moraju da odu do bankomata i donesu mnogo keša. Bukvalno nećete dobiti ništa ako ne platite", kaže Tejlor.
Đulijana priznaje da je njen status s isteklom vizom dodatno zakomplikovao čitavu priču. Njen dečko i otac dece, takođe Liberijac, zadržan je u Kini od septembra prošle godine pod optužbom da je svoj kineski bankovni račun ustupio prijatelju zbog prebacivanja nekih novčanih sredstava.
Bolnica Huadu u gradu Guangdžou rano je počela da traži novac. Đulijana je trudove dobila 5. maja i tada je morala da plati "samo" 130 dolara bolničkih troškova. Nakon carskog reza sledećeg dana, morala je da plati još 790 dolara.
Đulijana je rodila bliznakinje u tri sata ujutru, a medicinske sestre su devojčice odvele ne dajući joj priliku da ih uzme u naručje. Kad je sledećeg dana pitala za bebe, zahtevali su od nje još 630 dolara.
Njena prijateljica Salme Svitgej pomogla joj je da prikupi novac, ali zakasnila je. Dana 10. maja joj je rečeno da mora da plati više - 800 dolara. Kad je rekla da nema toliko novca, smanjili su cenu na 707 dolara. Kopije tih računa u posedu su New York Times-a, piše ovaj list.
To poslepodne Đulijana je prvi put videla svoje bebe.
Žena zaposlena u bolnici (za koju se samo zna da se preziva Tang), negirala je Đulijanine tvrdnje i rekla da nije istina da su je prvo tražili novac, a tek onda dopustili da vidi decu. Kaže da su je iz bolnice tek podsetili da mora da plati račun.
Tang kaže i da su bebe Đulijane Logbo bile prevremeno rođene te da su odvedene na posebno odeljenje. Mnoge kineske bolnice brane roditeljima ulaz na odeljenje za nedonoščad jer im nedostaje medicinskih sestara koje bi nadgledale roditelje i boje se infekcija.
Ali, Đulijana Logbo je rekla da Tang ne govori istinu jer su devojčice rođene zdrave u 37. nedelji trudnoće. Đulijanina prijateljica potvrdila je njene reči i rekla da bolnica laže.
"Odbili su da Đulijani daju decu. Mnogo je plakala", rekla je Salme Svitgej.
Uprava bolnice nije želela ništa da komentariše.
Đulijana Logbo završila je poslovni menadžment na univerzitetu u Liberiji i zarađuje vodeći liberijske turiste po Guangdžou. Ona i njen dečko, kojem je takođe istekla viza, živeli su u jednosobnom stanu u predgrađu Pekinga. Pre nego što je on uhapšen, planirali su da se vrate u Liberiju.
Đulijana je tek po dolasku u Guangdžou otkrila da je trudna. Tada je njen dečko uhapšen i Đulijana ga sve to vreme nije videla. Od tada živi s prijateljicom Svitgej.
Osoblje bolnice nije govorilo engleski, pa nije sigurno koliko je toga izgubljeno u prevodu. Osoblje je koristilo aplikaciju za prevođenje na svojim telefonima.
Ali, zahtevi bolnice bili su jasni. Jedan radnik joj je na ekranu mobilnog napisao da mora da plati 5.000 kineskih juana - što je oko 800 dolara - kako bi mogli da otpuste njenu decu iz bolnice.
Đulijana Logbo i njene bebe napokon su otpuštene iz bolnice 13. maja nakon što je platila ukupno 3.500 dolara. Novac je prikupljen uglavnom donacijama. Devojčice je nazvala Grejs Anabel i Grejšs Ana. ("Zato što sam Bogu zahvalna na svemu!")
Sistem "plati pa se leči" još uvek je prisutan u nekim delovima Kine jer lekari kažu da bi u protivnom sami morali da plate nepodmirene račune. Bolnice naglašavaju da one nisu socijalne ustanove.
Felisiti Miler, Britanka zaposlena u jednoj kineskoj fabrici kaže da u bolnici u Šangaju nisu hteli njenoj prevremeno rođenoj bebi da daju injekciju kojom bi se sprečilo oštećenje pluća jer nisu primili depozit od 1.600 dolara. Nakon toga su još pretili i da će obustaviti lečenje jer osiguravajuća kompanija nije htela da plati depozit od skoro 7.900 dolara.
"Rekli su da će obustaviti lečenje ako ne dobiju novac. A da su to zaista i uradili, moja malena bi umrla", rekla je Miler.
Nakon groznog iskustva, Miler je napustila Kinu.
"Jako volim tu zemlju, ali ako vam se nešto dogodi - ne želite da budete onde!" tvrdi Felisiti.
Očekivali normalnu trudnoću: Lekari uradili ultrazvuk i ostali šokirani! (VIDEO)
