Važno je da se stres mališana prepozna pre nego što postane ozbiljan problem. U današnjem vremenu svi smo pod stresom i previše često. Ipak, mnogi roditelji misle da stres pogađa samo njih, a ne i njihovu decu. Međutim, ukoliko deca često imaju stomačne ili srčane probleme, česte glavobolje ili ne spavaju dovoljno, razlog je verovatno baš stres. Naučite da ga prepoznate na vreme.
Stomačni problemi: Želudačni problemi, mučnina, povraćanje ili proliv mogu vrlo lako biti simptomi stresa kod školske dece, posebno ako se često pojavljuju.
Bolovi: Glavobolja, bol u grudima, u leđima ili opšti bolovi u telu (mišićima) mogu se pojaviti kad je dete pod stresom. Ovi bolovi ponekad mogu stvoriti zabludu da se radi o stvarnoj fizičkoj bolesti. Međutim, razne opuštajuće aktivnosti mogu pružiti olakšanje.
Srčani problemi: Povećan broj otkucaja, jako lupanje srca i visok krvni pritisak simptomi su koji se mogu pojaviti kad je dete pod stresom. Učenicima i studentima koji osećaju lupanje srca preporučuju se vežbe dubokog disanja ili druge opuštajuće aktivnosti.
Loš san: Promene navika spavanja takođe su znak stresa. Iako neka deca mogu spavati mnogo duže nego što je uobičajeno - vid odbrane u borbi sa stresom - ima mnogo više onih koji imaju poteškoća sa spavanjem i biće budni noću s teskobnim mislima o izvoru i razlogu svog stresa.
Promene u težini: Takođe, moguće je da se deca jednostavno okrenu hrani kako bi se bolje nosila sa svojim stresom, dok drugi mogu izgubiti apetit i izbegavati redovne obroke. Ove nezdrave navike mogu dovesti do debljanja ili gubitka težine.
Fiziološke promene: Određene fiziološke reakcije aktiviraju se kad um oseti da je telo u opasnosti. Kad se to dogodi, hormon stresa kortizol i adrenalin preplave telo i uzrokuju nekoliko fizičkih promena. Disanje, broj otkucaja srca i metabolizam se ubrzavaju da bi se omogućio brži protok krvi. Čula se izoštre i pojača se znojenje kako bi se telo pod stresom brže ohladilo.
