Alkoholizam roditelja ne uništava samo njihovo zdravlje i život, već uzrokuje duboke traume u psihi njihove dece. U SAD-u postoje čak i grupe za psihološku pomoć ne samo za decu, već i za unuke od alkoholičara.
Psihološki portret deteta od roditelja alkoholičara
Deca koja odrastaju u porodici u kojoj mama ili tata ili oboje pate od zavisnosti od alkohola, ne znaju šta je normalno. Glavna karakteristika njihovog karaktera je nesigurnost. Ne postoji ni jedno pitanje u koje su oni sto posto sigurni. Njihova nesigurnost je vezana za sve sfere života: za školu, porodicu, prijatelje, ljubavi i td...
Kad odrastu oni gotovo nikad ne završavaju bilo kakavu aktivnost do kraja. Oni napuštaju sve i ostavljaju poslove nazavršene. Imaju tedenciju da u malim stvarima govore istinu, čak i kad to nema smisla, ne znaju kako da se oproste, žale se za svaki neuspeh ili grešku.
Oni ne znaju kako da se opuste, odmore, zabave, vesele i često sve shvataju previše ozbiljno. Oni često vole da kažu da zabavane igra važnu ulogu u životu i u to veruju.
Teško im je da ostvare lične odnose, plaše se da će pustiti druge previše blizu. Ne znaju da protumače svoja osećanja, uvek su povučeni do svih oko sebe. Ponekad ih emocije preplave do te mere da se nisu u stanju boriti sa njima. Ali čak ni tada to neće nikome ispričati, jer su pre svega zabrinuti kako će ih dugi ljudi doživeti.
Boje se promena i nervozni su kada nešto ne mogu da kontrolišu. Znaju i osećaju da se razlikuju od drugih ljudi, pa pokušavaju to da prikriju. Dešava se da se ne slažu sa mišljenjem ostalih, ali zbog nesigurnosti nikad svoje mišljenje ne iznesu javno.
Nestrpljivi su i žele sve odjednom. Čini im se ako sada ne učine nešto da svoju želju ispune, ona će nestati.
Deca alkoholičara kada odrastu mogu takođe postati zavisna od alkohola ili će ući u emotivnu vezu sa alkoholičarem. Privlače ih slabi ljudi koji stalno trpe, a ljubav i prijateljstvo doživljavaju kao uslugu njima.
Ako im partner stvara probleme, oni to prihvataju sa osećajem dužnosti. Neprestano traže razlog da se brinu i skloni su bespotrebnoj anksioznosti, retko su u stanju mirovanja.
Često ne vide razliku između ljubavi i sažaljenja i zato vole one kojima je sažaljenje potrebno. Oni se trude da održavaju odnose po svaku cenu, jer je njihov najveći strah odbačenost. Da bi naučili da pokazuju svoja osećanja i da se oslobode stalne depresije, potrebno im je mnogo snage i psihološkog rada na sebi.
Sve potiče iz detinjstva
Psihološke povrede koje je osoba zadobila u detinjstvu može slomiti odraslu osobu. Zapamtite da nema idealnih roditelja. Svi smo mi u detinjstvu doživeli da nas roditelji svesno ili nesvesno povrede. Ako u detinjstvu neke osobe nije bilo stresova, odna se ne može oblikovati u jaku i zdravu odraslu osobu. Stoga je najvažnije naučiti kako svoje slabosti i strahove pretvoriti u vrlinu.
(Stil.kurir.rs)
