Jedan tridesetčetvorogodišnjak iz Velike Britanije, ostao je zatečen činjenicom da njegovi roditelji, troše novac od ušteđevine na luksuzna putovanja, umesto da tu ušteđevinu daju njemu.
Odluka da novac koji su stekli radeći godinama i štedeći, troše na putovanja, nije mu se uopšte dopala. Smatra da kada ih ne bude više bilo, najrazumnije je da pomognu svom sinu za dalji život.
Pri svakoj njihovoj rezervaciji hotela i avionskih karata, njega to još više iznervira, zbog čega oseća grižu savesti. Zato je sada odlučio da podeli svoju priču za "Dejli mejl" i čuje da li i drugi imaju slična iskustva.
U nastavku vam prenosimo njegovu ispovest u celosti.
Putovanja u Njujork, na Kostariku i Tajland
"Rezervisali smo vilu sa bazenom", kaže mi majka, listajući fotografije prelepe stare italijanske seoske kuće sa pogledom na maslinjake.
"Samo za vas dvoje?", pitam. "Ili vam se neki prijatelji pridružuju da podelite troškove?"
I sa svakim izletom u Provansu, sa svakim luksuznim izletom na Tajland, u Njujork ili Kostariku, bojim se da kažem da postajem sve ogorčeniji.
Nije prijatno priznati, ali činjenica je da njihova putovanja iz snova "crpe" moje nasledstvo.
"Kao siromašni tridesetčetvorogodišnjak, na neverovatno skupom tržištu nekretnina, oslanjam se, u nekoj fazi, na njihovu pomoć. Ali sve što vidim je da se moj novac troši na dugom putovanju na Bali".
S obzirom na to da su mnogi moji prijatelji u sličnoj poziciji i da su troškovi života visoki, pitanje koje nas muči zbog generacijskog jaza je sledeće: Ko je sebičan? Mi, zato što želimo da oni uštede svoj novac da bismo ga jednog dana imali? Ili oni, što su sve to tako slobodno potrošili na sebe?
Prvo sam pomislio - neka, neka u kasnim šezdesetim provedu nekoliko lepih odmora, pre nego što postanu pravi penzioneri kod kuće. Međutim, problem je taj što se puovanja nisu zaustavila na jednom ili dva. Nisu se zaustavila ni na tri, četiri.
Pet godina kasnije, moj telefon je preplavljen fotografijama ribarskih čamaca sa Tajlanda. Mamina drugarica se tamo doselila pre nekoliko godina, a onda je pomislila: 'Zašto da je ne poseti?'
Sa 34 godine i dalje iznajmljujem stan i živim skromno. Da li je užasno misliti na novac koji troše na putovanja kao da je već moj?", ispričao je anonimni muškarac za pomenuti britanski list.
Dvoje od petoro dece negoduje što roditelji troše nasledstvo
Prema istraživanju koje je sprovela jedna kompanija za upravljanje bogatstvom pod nazivom Monifarm (eng. Moneyfarm", dvoje od petoro odrasle dece oseća da im "krv ključa" od ideje da njihovi roditelji troše svoju ušteđevinu na luksuzna putovanja.
Među odrasle ljude uzrasta između 35 i 50 godina, 40 odsto smatra da bi roditelji trebalo da im daju nasledstvo (u poređenju sa 25 odsto starijih od 65 godina) — a 20 odsto se već raspravljalo sa njima oko toga šta će, kome i koliko ostati.
NE PROPUSTITE
Stil/Žena
Potresna ispovest majke koja je proživela akušersko nasilje
