U srcu bosanskog sela kod Bratunca, daleko od gradske vreve i modernih društvenih normi, baka Fatima Hajdarović deli priču o svom odrastanju u neobičnoj porodici. Njena priča, koja na prvi pogled može delovati gotovo neverovatno, oslikava jedan životni put ispunjen tradicijom, izazovima i nesvakidašnjim porodičnim vezama.
Fatima, koja danas broji oko 90 godina, iako nikada tačno nije utvrđeno kada je rođena, seća se detinjstva u kući u kojoj je njen otac živeo sa tri supruge. Ovaj način života, koji bi danas bio predmet mnogih polemika, za nju je bio sasvim prirodan. Njene godine su bile umanjivane pri upisu u zvanične registre kako bi izbegla školovanje i ostala na selu kao deo radne snage, što je tada bila uobičajena praksa u mnogim seoskim domaćinstvima.
„Moj otac je imao tri žene, i sve su živele u istoj kući, podizale decu zajedno i delile svakodnevne poslove. Bile su poput sestara, a ne suparnica. Možda se to sada čini čudnim, ali u to vreme i u našem selu, takav život nije bio ništa neobično“, priča Fatima s blagim osmehom i setom u glasu.
Njena majka, zajedno sa dve druge žene - Hurijom i Muškom, delile su ne samo istog supruga, već i sve obaveze koje su dolazila sa životom u velikom domaćinstvom. Fatima je najstarija ćerka svoje majke, a računajući svu decu iz ove velike porodice, pod istim krovom ih je bilo osamneaestoro.
„Bilo nas je deset sestara i osam braće, svi od tri različite majke, ali nikada nismo osećali tu podelu. Naše veze bile su toliko jake da smo svi jedni druge smatrali pravim sestrama i braćom. Ipak, kako je vreme prolazilo, sudbine su nas razdvojile. Mnogi su otišli svojim putem, neki su tragično nastradali, a naša deca se nikada nisu ni upoznala kako treba. Danas je retko ko u stanju da prepozna svog rođaka“, priča Fatima s tugom.
Život u toj zajednici bio je težak, ali uređen. Oslanjali su se na poljoprivredu i stočarstvo, a ukućani su imali jasne uloge i odgovornosti. Fatima se seća kako su se svi slagali, a kako su tri žene njenog oca imale bolje odnose nego mnoge jetrve danas.
„Neobično je koliko su se dobro razumele i podržavale. Danas su žene često u sukobima zbog sitnica, ali one su znale da samo slogom mogu preživeti. Jedino oko čega su se svađale jeste ko će koji dan da skuva ručak. Svaka je željela da baš nju otac pohvali“, kaže ona.
Seća se i kako je njen otac doveo treću suprugu, Huriju, koja je bila najmlađa i najsuptilnija među njima. „Često je prolazio pored njene kuće i divio se njenoj lepoti. Jednog dana izvadio je novčanicu, prislonio je na njeno čelo i rekao: 'Ti ćeš biti moja žena'. Tako je započela njihova priča“, kaže Fatima.
No, nisu svi dani bili laki. Nakon Drugog svetskog rata, cela porodica suočila se s nestašicom hrane. Preživljavali su uglavnom jedući žitarice, a u tim teškim vremenima videla se i prava priroda ljudi. „Prva žena, Kada, nije želela da kuva, pa je tu ulogu preuzimala srednja sestra, Hurija“, priseća se Fatima.
Iako nosi lepe uspomene iz svog detinjstva, Fatima je sigurna da ne bi mogla da živi život kakav su živele njena majka i druge dve žene u kući.
„Bilo je to drugačije vreme, drugačiji ljudi i drugačije vrednosti. Danas bi takav način života bio nezamisliv, ali tada smo svi živeli u skladu s tradicijom i onim što je bilo prihvaćeno u našem okruženju.“
