Preskočiću onaj glupi uvod, ko sam, šta sam, koliko imam godina i kakvu kosu, sise i guzicu imam. Razvedena sam žena. To je sad jedino bitno. Do pre godinu i po sam bila pod zavetom "u dobru i u zlu", uglavnom više u zlu, ali ipak nisam jedna od onih koja je trpela muža nasilnika, pijanicu i neradnika.
Naprotiv, bio je sjajan muž, galantan, smiren, pametan, situiran - pravi gospodin. Ali dosadan. Za poludeti. Bio je onaj kancelarijski tip muškarca, uvek u odelu, ni lep ni ružan, ni po čemu nije odskakao. Da ga vidite u gradu, zaboravili biste ga za deset sekundi. Meni je oduvek bio šarmantan, ali brzo je to prošlo, ostala je neka hibridna vrsta ljubavi, poverenje, povezanost...
I pomirila sam se s tom njegovom pojavom, redom i urednošću. Sve je uvek moralo da bude na svom mestu, čisto, uredno i složeno. Ja sam bila ta koja je iz čiste obesti ponekad uneredila kuhinju ili dnevnu sobu, tek toliko da pobegnem iz tog njegovom opsesivno kompulzivnog sveta. I onda kad uz sebe imaš takvog muškarca, naravno da ti nije ni na kraj pameti da bi on mogao da te prevari. Pa kako bi? U toj njegovoj glavi to bi bila komplikacija s kakvom ne bi znao da se nosi. Barem sam to mislila.
Sestra mi je priznala: Dve godine je ljubavnica mog muža, nisam ni primetila!
Jednog ponedeljka otpratila sam ga na posao, spakovala stvari i krenula ka aerodromu. Poslovni put u Stokholm, tri dana predavanja i konferencija. Dočekala me poruka da let kasni, a potom i da je otkazan zbog tehničkih razloga. Pronašli su mi alternativne letove, ali s polaskom tek poslepodne. Ništa, morala sam nazad kući. Taksi me ostavio ispred zgrade, a tačno ispred automobila mog muža. Pa kako? Zar on nije na poslu? Ni tu nisam ništa posumnjala. Pomislila sam da je nešto zaboravio. A kad sam ušla u stan začujem uzdahe iz spavaće sobe. Muške i ženske. I tu mi se konačno upalila lampica. Nisam odmah otišla tamo. Onako voajerski sam stajala u hodniku i slušala kako mi muž ima seks sa drugom ženom. I to tako strastveno da nisam bila sigurna da li je reč o mom mužu. U odrazu u ogledalu u hodniku uspela sam čak i da vidim pozu. Ona je bila naslonjena na krevet, a on ju je "udarao" od pozadi.
Duboko sam uzdahnula, pokušala da se smirim, tiho otišla u kuhinju i sipala sebi nešto žestoko. Trebalo mi je nekoliko minuta da se priberem. Da razmislim šta sad. Popila sam još jednu. Koliko god sam bila šokirana, a bila sam, verujte mi, osetila sam nešto što mi se do tada nije nikad dogodilo. Bila sam ljubomorna. I napaljena.
Muža mi je ukrala najbolja prijateljica: Svaki dan gledam kako živi moj život!
Neverovatno. Napalila me pomisao da moj muž ima seks sa drugom ženom. I da ja to gledam. Maštala sam o toj kombinaciji, dosta puta, čak i da ja učestvujem, ali nikad nisam pomislila da će me tako nešto dočekati u svojoj kući. I tad sam, kao u transu, skinula sve sa sebe i ušla u spavaću sobu. Šok i nevericu prekinula sam rečima:
"Dragi, sve je u redu. Nisam ljuta, samo mogao si i mene uključiti u ovu priču. Znaš da mi je to maštarija." Možda i nisu to bile te reči, ti su mi minuti u magli, ali uglavnom kontekst je bio taj. I dalje su bili u šoku, stajali su u uglu sobe, ali smirili su se tek nakon što sam prišla mužu, poljubila ga i - spustila se na kolena. Trebalo mu je malo da se oporavi od šoka, znate već na šta mislim, a kad se oporavio onda je postao onaj čovek kojeg ja nikada nisam upoznala. A ta devojka, plave kose, prekrasnog tela i dalje je stajala u uglu, držala je svoju odeću u ruci i nije znala šta da radi. Pa sam i tu preuzela inicijativu, prišla joj, bacila odeću na pod i počela da je ljubim. Muž je legao na krevet, a ja sam je za ruku odvela do njega. Prolazila sam joj rukama kroz kosu, ljubila po vratu. Tad se opustila i prepustila. I u sledećih nekoliko sati izmenjivali smo se jedno na drugom, u svim mogućim kombinacijama. Ne moram vam to opisivati, možete već zamisliti.
Prevarena žena poslala pismo ljubavnici muža: Spustila je samo tako!
Kraj je bio spektakularan. Nakon što smo nekoliko puta otišli do kraja, ja sam sva mokra ustala i otišla pod tuš. Bez reči sam se obukla, spakovala još nešto ekstra stvari za svoje putovanje, koje sam kasnije zbog dvojice zgodnih Šveđana produžila za još nedelju dana, i otišla. Njih dvoje su ostali na krevetu u tišini. Nisam mu se više javljala. On me zvao nebrojeno mnogo puta, slao sms-ove, ali s moje strane dobio je zid. U stan sam ušla po ostatak stvari dok je on bio na poslu, a javila sam mu se tek nakon dva meseca s ostatkom dokaza koje sam prikupila protiv njega u međuvremenu i s papirima za razvod.
I nisam se razvela zato što me, eto, muž prevario i time izgubio moje poverenje i bla bla bla, preskočimo sada kliše alibije... Razvela sam se jer sam shvatila da to nije bio muškarac s kojim sam ja bila u braku. Vodio je dvostruki život, kod kuće je bio uglađeni gospodin, a u drugom svetu napaljeni plejboj koji ševi sve redom. Da, ubrzo sam saznala za sve njegove izlete, za dijametralno suprotan obrazac ponašanja nego kod kuće, za finansiranje drugih žena, lažna poslovna putovanja i slično. I to je to. Razveli smo se, njegov uglađeni svet se srušio i sad i javno živi kao napaljeni tinejdžer, a ja sebi gradim novi svet. I živim.
