Slomiće vam srce

Sada mogu da putujem spokojan i miran: Dirljiva poruka oca ćerki pred smrt!

Reči imaju dugovečnost koju ja nemam. Razmišljao sam da joj ostavim seriju pisama, ali, šta bih u njima napisao - pitao se čovek
Porodica 27.03.2015. - 14:51h Autor: Stil
Foto: Shutterstock

Neurohirurg sa Univerziteta Stenford bio je perspektivan mladi lekar, suprug i otac male devojčice. Ali, u 37. godini on se razboleo i otkriveno je da boluje od raka pluća. Uprkos najboljoj terapiji, karcinom je metastrazirao i on je preminuo, ostavivši svoja razmišljanja zapisana na papiru.

 

U sećanje na preminulog kolegu, portal Stanford Medicine objavio je njegovo pismo, koje je započeo prisećajući se početaka karijere:

 

"Na stažiranju postoji izreka Dani su dugi, a godine kratke. Kod neurokirurga, dan obično počinje u 6 ujutro, a traje sve dok se ne završe operacije. Stažista se ocenjuje po veštini, ne smeš da budeš spor i traljav. Mentori vam kažu nauči da budeš brz, posle ćeš naučiti kako da budeš dobar. Smešna stvar u operacionoj sali je da uopšte nemate osećaj o prolaznosti vremena. Dva sata mogu proći poput minuta. Nakon zadnjeg šava i zatvaranja rane, počinje normalno vreme. Zatim počinješ da se pitaš - kada će se pacijent probuditi? Kada će doći novi slučaj? Koliko ću pacijenata primiti do tada? Kada ću večeras stići kući? Zadnji administrativni zadaci nevoljno se obavljaju pre odlaska. Jesu li mogli da sačekaju do sutra? Ne. I Zemlja nastavlja da se okreće oko Sunca", započinje lekar svoje pismo.

 

Umire u 24. godini - Dragocene reči hrabrog momka i poruka celom svetu!

 

Foto: Ilustracija: Shutterstock
Foto: Ilustracija: Shutterstock

 

Kao što su mu i rekli na stažiranju, godine su bile kratke. Šest godina je prošlo za čas, a na poslednjoj godini specijalizacije razvio je klasične simptome - gubitak težine, temperaturu, noćno znojenje, bol u leđima i kašalj, koji su mu ukazivali na dijagnozu koja je ubrzo i potvrđena - metastatski rak pluća. Brzina vremena odjednom je usporila.

 

"Ako se vreme proširuje kad se kreće velikim brzinama, smanjuje li se ako se neko jedva kreće? Mora da je tako, dan je znatno kraći. Vreme sam počeo da doživljavam kao nešto statično. Sada mi nije značilo ništa, a dani u nedelju jedva nešto više od toga. Gramatika mi je postala zbunjujuća. Šta je ispravno? "Ja sam neurohirurg", "Bio sam neurohirurg", "Nekad sam bio neurohirurg i biću opet?". U kom ja vremenu živim? Nedavno sam proslavio 15-godišnjicu mature, a neko je rekao "vidimo se na 25-oj". Verovatno ipak ne", napisao je on.

 

Poslednje pismo Nikole Tesle majci - Moli za izgubljenu dušu svog neukog sina!

 

Ipak, u nnjegovoj kući postojala je dinamika. Ćerka koja je rođena nekoliko dana nakon što je otpušten iz bolnice. Iz nedelje u nedelju ona je cvetala, prvo hvatanje ručicama, prvi osmeh, prvi smeh, sve je zapamtio.

 

"Dok sedi u mom krilu i smeje se zadivljena mojim pevanjem, svetlo odjednom dolazi u sobu. Vreme je za mene mač sa dve oštrice. Svaki dan me odvodi dalje od depresije remisije raka, ali svaki dan mi se približava sledeći recidiv i posledično - smrt. Možda kasnije nego što mislim, ali svakako pre nego što želim. Očiti impuls je da "živiš život punim plućima" - putuješ, jedeš, ostvaruješ sve želje i zanemarene ambicije. Ali, deo okrutnosti raka jeste to što ne ograničava samo vreme, već i energiju. Čak i da imam više energije, preferiram kornjaču naspram zeca", napisao je neurohirurg.

 

Foto: Ilustracija / Shutterstock
Foto: Ilustracija / Shutterstock

"Svako podlegne svojoj konačnosti. Pretpostavljam da nisam jedini koji doseže ovo stanje pluskvamperfekta. Većinu ambicija sam ili ostvario ili napustio, u svakom slučaju su stvar prošlosti. Budućnost više nisu lestvice prema ciljevima života, već se poravnava u večnu sadašnjost. Novac, status, sve to tako malo znači sada. Ipak, jedna stvar ne može biti lišena budućnosti, moja ćerka Kedi. Nadam se da ću poživeti dovoljno dugo da ima barem neko sećanje na mene. Reči imaju dugovečnost koju ja nemam. Razmišljao sam da joj ostavim seriju pisama, ali, šta bih u njima napisao? Ne znam kakva će devojčica biti sa 15 godina, ne znam ni hoće li se odazivati na nadimak koji smo joj dali. Postoji tek jedna stvar koju mogu reći toj bebi, koja je određena za budućnost, a preklapa se sa mojom prošlošću.

 

Pismo budućeg tate koje će vas dirnuti - Sine, želim da imaš sve osobine koje ja nemam!

 

"Poruka je jasna. Kad dođeš u jedan od brojnih trenutaka u životu u kojem moraš podvući račune, seti se gde si bila, šta si radila i značila svetu. Molim te, nemoj da zaboraviš kako si ispunila zadnje dane umirućeg čoveka nemerljivom srećom, radošću kakvu nikad pre nisam upoznao, srećom koja ne traži više, već nas ostavlja ispunjenim i mirnim. Sada, u ovom trenutku, za mene je to ogromna stvar", napisao je nesrećni čovek.

Foto: Ilustracija / Shutterstock
Foto: Ilustracija / Shutterstock

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...