Pomorac Petar Marčinko iz mesta Čepikuće u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, koji je punih 30 godina smatran nestalim, pronađen je živ u Španiji. Ova neverovatna vest otkrivena je tek kada je pokušao da dobije hrvatski pasoš.
Petar se u aprilu 1992. godine, tada 39-godišnjak, iskrcao sa broda Dubrovnik u Španiji. Od tog trenutka, njegov trag se gubi, a hrvatske vlasti su ga vodile kao nestalog. Decenijama nije bilo nikakvih informacija o njegovoj sudbini, sve dok u oktobru prošle godine Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske nije dobilo neobičan zahtev od hrvatskog veleposlanstva u Madridu.
Naime, u ambasadu je došla osoba sa starim jugoslovenskim pasošem izdatim na ime Petar Marčinko, tražeći izdavanje novih hrvatskih dokumenata. Ovaj neočekivani obrt pokrenuo je međunarodnu istragu, u kojoj su učestvovale različite institucije kako bi potvrdile identitet podnosioca zahteva.
Prošle sedmice, Policijska uprava dubrovačko-neretvanska dobila je potvrdu da je Marčinko zaista živ. Istraga je dodatno zakomplikovana činjenicom da su se misteriozno pojavili njegovi dokumenti u Policijskoj stanici Ston, 30 godina nakon njegovog nestanka. Ovaj slučaj i dalje otvara mnoga pitanja, uključujući gde je Marčinko proveo sve ove godine i zašto se tek sada pojavio sa zahtevom za novim dokumentima.
Hteo da ide u Kanadu?
Petrov nestanak povlači za sobom i mnoga pitanja, na koja konkretan odgovor može dati samo Marčinko. Prema određenim navodima, niko od bližih članova Petrove porodice ne živi više u rodnim Čepikućama. Majka mu je umrla, a dva brata žive u Kanadi. Treći brat je preminuo, a njegova udovica ne želi da razgovara sa medijima.
Neslužbene informacije do kojih je Index došao govore da se Petar iskrcao u Španiji sa željom da ode u Kanadu, gde mu žive braća. Ljudi s kojima je Index razgovarao, a koji žive ili, pak, potiču iz Čepikuća, rekli su kako ne znaju ništa više od onoga što je rečeno do sada u medijima.
Kažu i da celo mesto, barem oni retki stanovnici koji su u njemu ostali, bruji o ovom slučaju, ali da su ustvari sve to nagađanja.
Pitanje ostaje šta je Marčinko radio 30 godina u Španiji. Da je bio u zatvoru, hrvatska policija bi dobila obaveštenje španskih vlasti. Da je bio beskućnik, sigurno bi bio legitimisan i shodno tome ne bi mogao da sačuva pasoš 30 godina.
"Neko od pomoraca je morao da zna odgovor na bitna pitanja"
Kriminalista Branko Lazarević kaže za Index da je o čitavom slučaju saznao iz medija.
- Ovo je dokaz onome što uvek govorim - ne treba gubiti nadu. Nikada ne treba gubiti nadu. Kao saradnik Arene pomogao sam da se pronađe osobu koja je nestala 1964. godine. I ovaj slučaj, kao i svi drugi slučajevi, nam govori isto - koliko god sve izgledalo crno, ne treba odustajati. Ne treba odustati ni u slučaju Mateja Periša - govori Lazarević.
On kaže da je teško reći šta se motalo po glavi, ali da zna šta se radi u tim situacijama što se tiče policije.
- Pretpostavljam da su španske vlasti nešto učinile, ali i vlasti države u kojoj je matična luka broda. Onda je trebalo detaljno porazgovarati sa svim mornarima, videti da li je nekome nešto rekao. Zašto nije hteo da se vrati kući? Gde bi mogao biti? Neko je od pomoraca morao da zna odgovor na ta bitna pitanja - rekao je Lazarević.
Zapitao se kako je mogao da funkcioniše sa jugoslovenskim pasošem, a da ga niko nije legitimisao.
- Uostalom, što je jeo? Da je bio čudan, to bi policija videla, neko bi ga prijavio. Policija takve privodi. Ali, on se nije čudno ponašao. Je li bio član nekog udruženja ili sekte? - pita Lazarević.
On ističe da je samo jedno sigurno.
- On sigurno nije napravio neki prekršaj, nije uradio ništa protivzakonito. Da jeste, oni bi ga uhapsili. Očito je živeo na skrovitom mestu, među onima koje nije zanimala njegova prošlost - istakao je sagovornik Indexa.
Napominje više o tome ko bi sve mogao znati.
- To su prijatelji, možda devojka... Samo bi oni mogli da kažu više. Oni i Marčinko, ako uopšte želi da govori o tome i ako želi da se vrati u Hrvatsku - kaže Lazarević.
Šta kažu u Ministarstvu spoljnih poslova?
Iz Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske navode da se Marčinko informisao o mogućnosti podnošenja zahteva za izdavanje hrvatskog pasoša u Veleposlanstvu RH u Madridu.
- U skladu s uobičajenim postupkom, od Ministarstva unutrašnjih poslova je zatražena provera podataka - piše u njihovom odgovoru.
Kako navode, u naknadnoj komunikaciji MUP je potvrdio da se osoba vodi u evidenciji hrvatskih državljana i da nema prepreka za izdavanje pasoša.
- Ali i da se vodi kao nestala osoba te je zatražena identifikacija osobe kako bi se mogla izbrisati međunarodna potraga za nestalom osobom - navodi se u saopštenju i dodaje da je, u skladu sa zahtevom MUP-a, veleposlanstvo dostavilo podatke potrebne za identifikaciju osobe koji su prikupljeni uz pomoć španske policije.
U Čepikućama se raduju što je Petar živ
Meštani Čepikuća jedva čekaju da vide Petra.
- Ja sam sa njim delio cigaretu što se kaže: Ja sam počeo da plačem kad me mala zvala: "Tata, našli su Peru, živ je" Počeo sam da plačem - rekao je Ivo Delalija za Novu TV.
Delalija je rekao da su za Pera govorili svašta.
- Da ga je ubio taksista, da ovo, da ono - rekao je Delalija.
Sada meštani žele da ga što pre vide u rodnim Čepikućama, gde bi mu pripremili i feštu.
- Voleo bih da ga vidim što pre. Ispekao bi janje odma i zazvo bi vas. Ispeko bi janje iz cuga. Nisam pri parama, ali bi učinio. Zato što sam s njime proveo i popio dosta - dodao je Delalija.
On je otkrio da je Petar imao tri brata.
- Jedan je u Francuskoj, verovatno, on je isto u nekakvim problemima i ne javlja se. Jedan brat mu je u Montrealu, u Kanadi i ima tri sina. Ante je ostao tu, a Pere je od svih njih bio najbolji. Nas dvojica smo skupa išli po Stonu i Dubrovniku, po kafanama, po ženskima... Bili smo stalno zajedno ko braća - govori Delalija za Večernji list.
Rekao je da je Petar otišao pre nego što je počeo rat.
- Svakakve priče su se pričale. Jedna od njih da je pobegao od rata. To nije istina. Taj njegov nestanak s ratom nikakve veze nema - dodaje.
– O tome zašto se on nikome nije javio 30 godina možemo samo da nagađamo, a to je nepotrebno. Sve je ovo vrlo osetljivo, moramo misliti i na članove njegove porodice sa kojima komuniciramo. Oni su, naravno, nakon prolaska tolikog vremena, šokirani. Tako da je bolje da se medijski dalje ne širi priča, mogla bi samo da im škodi – ispričala je za "Večernji list" Adriana Biskup, portparolka PU dubrovačko-neretvanske.
Stil/Index.hr/Večernji list
