Kod nas odavno vlada mišljenje da ljudi koji su se preselili u inostranstvo tamo žive bajku, te da im ne predstavlja nikakav problem da pomažu finansijski i široj i užoj familiji, a taj stav se ni do danas nije mnogo promenio. A u dijaspori više ne cvetaju ruže, posebno se situacija promenila nakon pandemije, a to su najviše osetili ljudi koji žive godinama u Nemačkoj. Jedan Bosanac A. M. rodom iz Zvornika odlučio je da prikaže, bez trunke ulepšavanja, kako izgleda njihov život preko granice.
Misle da mi u tuđini padaju kokoši sa neba
Prenosimo vam njegovu ispovest kojiu je dao svojevremno za "Al Jazeera Balkans" u celosti:
"Nekad sam pokušao da kažem kako teško radim, ali ovi moji kao da su gluvi, nikada to ne čuju. Oni misle da meni tamo u tuđini pečene kokoši padaju s neba.
Starog BMW-a, kog sam kupio polovnog i držao ga u garaži od prošlog leta i posete domovini, jer na posao, tamo u Nemačkoj, idem isključivo vozom, a na pijacu biciklom, dobro sam izglancao. Kupio sam nove felne i navlake za sedišta, tako da sam ga 'napucao', pa izgleda kao nov.
Vratimo se uvek iz Srbije praznih džepova
Žena i deca su pokupovala hrpu majica, suknji, pantalona i još nekih drangulija na rasprodaji, pa su, po ćerkinom nagovoru, pobacali plastične vrećice, a kupljene stvari sve fino prepakovali u neke ukrasne i poskidali cene, tako da se ne vidi koliko smo sve platili.
Uzeli smo svu godišnju ušteđevinu, žena se malo uvalila i u crveno na kartici, pa smo pre dve nedelje došli ovde na očevinu, da se kao odmorimo, a onda, da se vratimo praznih džepova.
Šaljemo redovno rodbini pare
Svakog meseca šaljemo u Bosnu pare, jer više od polovine rodbine je nezaposleno, a i ono malo što ih radi ili prima penziju, kao da ništa i ne primaju. Oni u nas gledaju kao u neke čarobnjake i ja im tu sliku ne smem pokvariti. Nekad sam pokušao da kažem kako se i ja zaista mučim u Nemačkoj kako bi obezbedio bolju budućnost. Ne nabijam nikome na nos, ali pomalo sam umoran od svega, od toga da sam postao bankomat iz kog se izvlači lova.
Naveo je i kako neki drugi njegovi sunarodnici, koji takođe rade u inostranstvu, pre odlaska na godišnji u Bosnu dižu manje kredite kako bi mogli biti ono što od njih 'mahala' očekuje da budu i kako bi mogli pomiriti nezasite apetite svoje uže i šire rodbine.
Vole nas samo dok dajemo pare, a inače smo za njih seljaci, papci. Smeju nam se iza leđa. Nisam jednom čuo kako, kad ulazimo u kafić, kažu: ‘Uuu, eto dijaspore, vidi im opreme!’, misleći na to kako se odevamo. Nekad ustanu pa odu, a nekad ostanu i glasno komentarišu naš naglasak, kad ubacimo neku stranu reč”, ispričao je iskreno.
