Srđan Strainović, rodom iz sela Lopatice kod Kraljeva, sa 19 godina otišao je u Nemačku. Bio je u svetu marketinga i građevinarstva, osnovao je svoju firmu, imao je puno novca, ali nije bio srećan. Shvativši da više ne želi da vodi takav život, rešio je da se vrati na svoju dedovinu, a u tome ga je prva podržala supruga.
- Proveo sam više od pola života u Nemačkoj, imao samo novac, ali nisam bio srećan. Po ceo dan sa radio, nisam viđao ni ženu, ni decu. Tamo se samo radi i spava. Nemaš ni sa kim da odeš da popiješ kafu, sve se zakazuje po dva meseca unapred - započinje Srđan svoju priču za domaće medije.
Pre nekoliko godina se vratio u Srbiju, u dogovoru sa ženom, inače poreklom iz Irana, a ističe da se zbog takve odluke nimalo nisu pokajali.
- Ja sam odrastao u ovom selu, tu su mu živeli baka i deka, provodio sam svaki raspust, svaka kuća mi je poznata. Komšije su bile malo skeptične kada smo došli. Jer, ima puno zemljišta, stoke, voćnjaka. Pitali su se ko će to sve da radi, govorili su da ćemo za dve godine sve prodati. Ali, ništa od toga se nije desilo. Ja sam radio poptuno neke druge poslove, ali kada smo rešili da se doselimo ovde, počeo da učim sve o poslovima na selu - otkriva.
Neobična ljubavna priča
Suprugu Nasim upoznao je preko zajedničkih prijatelja.
- Upoznali smo se preko mojih prijatelja Iranaca i već tokom prvog razgovora u potpunosti smo razumeli jedno drugo, shvatili smo da imamo ciljeve u životu. Već smo osam godina u braku i imamo dvoje dece. Mogu da kažem da smo Iranci i mi veoma sličan narod, tamo vlada veliko poštovanje između članove porodice. Ona i mog oca zove "tata", a ja ga ne zovem tako.
Nasim je zbog ljubavi promenila i veru, te je krštenjem u pravoslavnoj crkvi dobila ime Jelena. Rođena je u Španiji, odrasla je u Nemačkoj, a otac i majka su joj poreklom iz Irana, pa se u njihovom domu, pored srpskog i engleskog, svakodnevno može čuti i španski i nemački, ali i farsi. Završila je arhitekturu i u Nemačkoj je bila angažovana na raznim projektima.
Kako izgleda njihov život na selu?
Strainovići su 2018. godine kupili imanje u Lopatnici: dva stambena objekta, štalu i 27 hektara poljoprivrednog zemljišta. Podneblje im nije bilo nepoznato s obzirom da se gazdinstvo nalazi nedaleko od rodne kuće Srđanove majke. Dobili su potrebne sertifikate za organsku proizvodnju i počeli sa radom, a danas je njihovo gazdinstvo formirano u održivu ekonomiju.
- Ja sam rođen u Kraljevu, potom sam 25 godina proveo u gradskoj vrevi Frankfurta. Takav život me je dugo držao daleko od sela i sve ovo što danas radim bilo mi je u početku velika nepoznanica. Prvu baštu su nam pojele ovce, voćne sadnice obrstele koze. Krmače smo držali spojene, pa nam je prvi svinjski okot pojela jedna krmača koja je bila sklona kanibalizmu. Usled neadekvatne nege potpuno nam se osušio zasad malina. Trebalo je sve to izdržati i da nismo imali nešto ušteđevine kojom smo pokrivali početne gubitke, sigurno bi od posla ubrzo i odustali. Srećom, ali i napornim radom, prevazišli smo početne gubitke i nastavili sa započetim projektom.
Sada je već izvesno da su Strainovići ozbiljni i posvećeni poljoprivredni proizvođači koji su dobro ovladali znanjem potrebnim za posao kojim se bave.
Osnovu njihove delatnosti čini organski uzgoj domaćih životinja i povrća, kao i prerada poljoprivrednih proizvoda koje uspešno plasiraju na domaćem tržištu. Ipak, inovacija koju su uveli na svom gazdinstvu u oblasti seoskog turizma, prava je atrakcija za ovdašnje podneblje i divljenja vredan poslovni poduhvat.
Ponuda koju pružaju svojim gostima razlikuje se od uobičajene na koje su turisti, čak i oni koji nisu klasični, navikli. Inovativni ili radni turizam nije nepoznanica u Srbiji, ali za kraljevački kraj predstavlja potpuno novu ponudu. Njegova osnovna odlika je uključivanje gostiju u svakodnevne aktivnosti na gazdinstvu.
Kosidba trave, briga o životinjama, priprema ogrevnog drveta, okopavanje i zalivanje povrća, kao i berba plodova, poslovi su kojima se, uporedo sa domaćinima, aktivno bave i gosti.
Pronašli su svoju sreću
Jelena je oduševljena životom na selu u Srbiji, te je istakla da su konačno pronašli sreću.
- U Nemačkoj sam po ceo dan bila sama sa decom, Srđana sam viđala tek uveče, kada je on već previše umoran. Imali smo novac, ali naš porodični život je trpeo. Želeli smo drugačiju budućnost. Hrabrost se na kraju isplatila. Ako voliš, sve je lakše - zaključila je naša snajka iz Irana, koja već više od četiri godine uživa sa suprugom i decom u srpskom selu nadomak Kraljeva.
