„Ne možeš ga zameniti, mama! Tata je bio jedini!“ Nađine oči su bile crvene od suza, a glas joj je drhtao od besa i bola. Stajala je nasred dnevne sobe, stisnutih pesnica, dok sam pokušavala da objasnim Jovani da ima pravo na sreću. Ali Nađa nije htela ni da sluša. Imala je samo šesnaest godina kada je njen otac, moj zet Milan, poginuo u saobraćajnoj nesreći na autoputu kod Novog Sada. Od tog dana, naš dom u Inđiji bio je ispunjen tišinom i senkama.
Jovana se povukla u sebe. Prvih nekoliko meseci samo je ćutala, gledala kroz prozor i puštala suze da joj teku niz lice. Pokušavala sam da održavam kuću, kuvam i brinem o njih dve, ali sam se osećala bespomoćno. Svaki put kada bih pomenula da bismo možda trebale negde da odemo zajedno, da prošetamo ili da odemo u crkvu, Nađa bi odbrusila: „Šta ti znaš o meni? Nisi izgubila tatu!“ A Jovana bi samo slegnula ramenima i povukla se u svoju sobu.
Godine su prolazile. Nađa je završila srednju školu sa odličnim uspehom, ali nikada nije dovodila prijatelje kući. Sve je bilo previše tiho. Jovana je radila u biblioteci, ali nije imala energije ni za šta osim za posao i brigu o Nađi. Osećala sam kako mi se srce slama svaki put kada bi ih videla tako izgubljene.
Jednog dana, posle četiri godine tuge, Jovana mi je tiho priznala: „Mama, upoznala sam nekoga. Zove se Goran. Nije kao Milan, ali... osećam se živo kada sam sa njim.“ Pogledala me je sa nadom i strahom u očima. „Šta misliš?“
Zagrlila sam je i rekla: „Sine, imaš pravo da budeš srećna. Milan bi to želeo.“
Ali kada je Nađa saznala za Gorana, nastao je pravi pakao. Vikala je na Jovanu: „Kako možeš? Tata nije ni godinu dana mrtav!“ (a već je prošlo četiri). Nedeljama je odbijala da razgovara sa majkom. Počela je da izbegava kuću, a mene je videla kao izdajnika jer sam podržavala Jovanu.
Jedne večeri, dok sam prala sudove, Nađa mi je prišla i šapnula: „Bako, ako mama ide sa njim, ja ću ići kod tate...“ Smrzla sam se od straha. Znala sam da Nađa ne preti bez razloga. Te noći nisam spavala.
Jovana je pokušala da uravnoteži svoju potrebu za ljubavlju sa Nađinom tugom. Goran je bio strpljiv čovek, ali čak ni on nije mogao dugo da podnese hladnoću u kući. Posle nekoliko meseci pokušaja, Jovana je prekinula vezu sa Goranom.
„Više ne mogu, mama. Ne mogu da biram između deteta i sebe“, rekla mi je slomljenog srca.
Nađa je bila srećna, ali sam znala da smo svi izgubili.
Godine su prolazile. Nađa se upisala na fakultet u Beogradu i retko je dolazila kući. Jovana se potpuno povukla u sebe. Bila sam sve starija i osećala sam da mi snaga nestaje. Ponekad bih plakala noću zbog svega što smo izgubili – ne samo Milan, već i radost života.
Onda se desilo nešto neočekivano – postala sam udovica. Moj muž Ilija je preminuo nakon kratke bolesti. Jovana i Nađa su došle na sahranu, ali atmosfera među nama je bila ledena.
Posle nekoliko meseci samoće, počela sam da se viđam sa starim prijateljem iz mladosti – Ivanom iz komšiluka. Godinama je bio udovac i znao je kako se osećam. Počeli smo zajedno da šetamo pored reke, razgovarajući o svemu što nas je bolelo.
Jednog dana me je Nađa pozvala iz Beograda: „Bako, čula sam da si sa Ivanom... Zar ti nije žao dede? Kako si mogla to tako brzo da uradiš?“
Osećala sam istu krivicu koju je Jovana osećala godinama pre mene, gušila me je.
„Nađa“, rekla sam tiho, „život ne prestaje kada neko ode. Tvoj deda bi želeo da budem srećna. Baš kao što bi tvoj tata želeo da tvoja mama bude srećna.“
Nađa je dugo ćutala telefonom. Onda je tiho rekla: „Možda si u pravu... Možda sam bila prestroga prema mami.“ Prvi put posle mnogo godina, osetila sam tračak nade.
Nekoliko meseci kasnije, Nađa je došla kući za praznike. Sela je za sto sa Jovanom i rekla: „Mama, žao mi je što ti nisam dozvolila da ponovo voliš. Bila sam sebična i nisam shvatila koliko si patila.“ Jovana ju je zagrlila kroz suze.
Tog dana, prvi put posle mnogo godina, osetila sam mir u srcu.
Danas često razmišljam o tome kako nas tuga može zatvoriti jedne od drugih - umesto da nas zbliži. Koliko puta smo propustili šansu za sreću zbog straha ili krivice? I pitam vas - da li biste imali snage da se oslobodite prošlosti i otvorite svoje srce novoj ljubavi?
