Ne volim da se mešam u tuđe poslove, ali kada vidim da se nešto dešava iza leđa moje ćerke, ne mogu da ćutim. Možda je jednostavno previše volim da bih gledala kako neko pokušava da je povredi.
Nisam odmah bila sumnjičava prema zetu. Dugo sam bila uverena da su zaljubljeni do ušiju. On je "leteo" oko nje, kuvao joj i donosio cveće bez ikakvog razloga. Tipičan početak.
A onda je počeo da odlazi iz kuće i vraća se kasno. Svakog dana u isto vreme. Bez reči. A kada bi se vrati, izgledao je kao da je dobio na lutriji - smešeći se od uva do uva. Kad god bih ga pitala gde odlazi, samo bi mahnuo i rekao:
– Mama, brini ti o svojim poslovima .
A Anja... Anja mu je verovala. Oduvek mu je verovala. Jer je za nju on bio ideal - čovek koji ju je izlečio od prethodnih razočaranja. Pošto sam i ja nekada davno bila tako naivna, znam kako se to završava. Zato sam počela da posmatram. Tada sam mislila da moj zet ima aferu i da će, ako kažem ćerki istinu, konačno progledati. Istina koju sam otkrila bila je mnogo gora.
Nešto me je kopkalo danima
Sedela sam za kuhinjskim stolom i ljuštila krompir. Moj zet se taman vratio kući. Nešto mi nije dalo mira pa sam ga pozvala.
„Miloše!“, pozvala sam ga. „ Želiš li čorbe?.“
Zastao je, očigledno iznenađen.
– Mama, upravo sam se vratio . Umoran sam, a osim toga... nisam ni gladan?
„ Anja je rekla da ćeš se vratiti kasnije!“
„Pa, danas sam brže završio“, slegnuo je ramenima. „Nisam danas radio iz kancelarije.“
- Nego odakle?
U tom momentu se okrenuo i rekao „Idem da se presvučem.“
Tada mi se upalila lampica u glavi. Nije imao torbu za laptop sa sobom, iako je rekao da je „na poslu“. Te večeri, kada se Anja vratila sa joge, sela sam sa njom da popijemo čaj.
– Dušo, gde je danas bio tvoj muž?
„Nije ništa rekao? Na poslu, mislim. Zašto pitaš?“
– Zato što ili on ne ume da laže, ili ja ludim"
Stajala sam u žbunju i čekala
Nekoliko dana nisam ništa rekla. Posmatrala sam. Nestajao je svakog dana. Vraćao bi se kući s posla, a zatim izlazio na „sastanak sa klijentima“. Anja nije ništa sumnjala. Previše ga je volela da bi i na trenutak posumnjala da nešto nije u redu. U četvrtak sam obukla kaput i krenula za njim. Zaustavio se ispred kuće na periferiji grada. Elegantna vila sa baštom. Pozvonio je na interfon, vrata su se otvorila i on je ušao. Stajala sam u žbunju kao idiot, drhteći od hladnoće, gledajući u to mesto kao da sam začarana. Posle sat vremena, otišao je. Sam. Seo je u auto i odvezao se.
„ Šta radiš... “, promrmljah sebi u sebi.
Sledećeg dana sam odlučila da ga direktno pitam.
– Miloše, da li ideš negde svaki dan posle posla?
...“ dramatično je uzdahnuo. „ Je li ovo neka vrsta ispitivanja?“
– Zanima me. Toliko nestajanja, samo da bi se vratio sav zračeći. Čovek počinje da brine.
„ Našao sam nešto da radim. Da se oslobodim stresa“, rekao je, sipajući sebi čaj. „Svako bi trebalo da ima hobi.“
– Hobi, kažeš... A kako se zove taj hobi? Milica? Ivana?
„Mama!“, rekao je ogorčeno. „Stvarno, ne preteruj .“
Nije zvučao ubedljivo. A već sam znala da ću ga ponovo pratiti. Sama. Ali da ću ovog puta saznati istinu.
Stajala sam tamo zaleđena od straha
U subotu sam stvar uzela u svoje ruke. Ušla sam u autobus i otišla na istu adresu. Raspotala sam se po komšiluku i saznala o čemu se radi. Mislila sam da vara moju ćerku, ali istina je bila još gora. To nisam očekivala. Miloš je išao na organozovane partije pokera.
Kada sam se suočila sa njim i rekla mu da znam šta radi, slomio se i priznao. I to što odlazi tamo nije bio najveći šok. Šok je usledio kasnije, kada smo saznali da je založio kuću i automobil. I da je u dugovima do guše.
Tada je nastao pravi pakao. Anja i on su morali da se isele iz kuće i odu da žive kao podstanari. Moja ćerka nije želela da ga ostavi, odlučila je da mu da još jednu šansu, a on joj je obećao da će krenuti na lečenje... Jasno, ja mu ne verujem ni jednu reč.
