Njoj je jedan ulazak u prpdavnicu polovne odeće joj je potpuno promenila život.
U to vreme radila je u jednoj prodavnici za ne tako dobru platu, pa je često svraćala u prodavnice polovne garderobe. Osim što je sve bilo pristupačno, tamo je pronalazila i najunikatnije komade.
Tog dana nije planirala kupovinu. Trebalo je da bude samo jedna brza „šetnja kroz police“. Ipak... našla sam ga. Kaput. Staromodan, a opet šik. Čokoladno smeđ , vuneni, završna obrada po meri. A cena – 500 dinara. Nisam mogla da odolim.
Nije ni slutila da ću u jednom od džepova pronaći nešto što joj danima neće dati mira
„Petsto dinara, draga. Kao da je besplatno!“ osmehnula se prodavačica iza pulta. „Danas je sve 500, jer sutra stiže nova roba.“
„ Jednosatvno nisam mogla da odolima. “ promrmljala sam sebi u bradu.
Kada sam stigla kući, bacila sam ga na krevet i potpuno zaboravila na njega do večeri. Trebalo mi je nešto iz prodavnice i pomislila sam da je idealna prilika da ga obučem. Instinktivno stavila ruke u džepove tražeći rukavice. Prsti su mi naišli na nešto što je šuškalo.
Šta je to…?
Izvukao sam papir. Bio je to loto tiket od pre tri nedelje.
„Uf, neko je sigurno zaboravio“, uzdahnula sam.
Htela sam da ga bacim, ali mi nešto nije dalo mira.
- Šta ako...?
Uzela sam telefon i pretražila „rezultate izvlačenja za 25. oktobar“. Nisam mogla da verujem, brojevi na ekranu su bili... identični. Jedan po jedan, 6 od 7 pogodaka. Zanemela sam.
„Ne… Ne, to je nemoguće“,
Proverila sam tri puta. Svaki put isti brojevi.
Nisam znala šta da radim
Od uzbuđenja nisam mogla da spavam celu noć. Čim sam se probudila pozvala sam najbolju drugaricu i ispričala joj šta se dogodilo. Nakon razgovora sa njoim u meni se javio crv sumnje. Šta ako onome ko je izgubio tiket novac baš treba, da li je ispravno da ja zadržim novac. Ali, s druge strane, novacje i meni potreban.
Provela sam četiri dana razmišljajući. Zurila sam u dobitni listić, okretala je, tražila na internetu priče ljudi koji su pronašli svoje bogatstvo... i izgubili ga.
Ali i ja sam imala snove. Snove za koje mi je bio potreban novac, možda je sudbina baš želela da listić završi kod mene.
Petog dana sam se obukla i otišla sam u kancelariju za naplatu.
„ Želela bih da pokupim svoj dobitak “, rekla sam, predajući tiket.
Žena iza šaltera je klimnula glavom, nije postavljala nikakva pitanja. Skener je obavio svoj posao i novac je bio moj.
100.000 dinara je bilo moje. Možda ne zvuči kao prevelika suma, ali meni je baš toliko trebalo.
Upisala sam kurs grafičkog dizajna. I to je preokrenulo moj život. Nakon što sam stekla potrebne veštine za korišćenje programa počela da radim kao frilenser. Danas sasvim lepo živom od toga.
