„Moj sin Nikola oženio se Marijom pre 10 godina. Bila sam ponosna tada. Prelep par, mlad, zaljubljen do ušiju, a onda su se rodila deca. Sve je bilo idilično, a onda sam primetila da nešto tu nije kako treba. Nikola bi kasno dolazio kući, a kada bi ga Marija pitala šta se dešava, on bi je joj davao neka nejasna objašnjenja. Uvek je imao telefon sa sobom, kao da se plaši da će mu ga neko uzeti.
Čitavog života sam verovala da je porodica najvažnija stvar. Da čak i ako ljudi ponekad povrede jedno drugo, posao majke i svekrve je da se potrude da se ta veza ne uništi. Možda zvuči staromodno, ali ja smartam da je tako ispravno.
Kada sam jedne večeri otišla kod Marije na kafu spomula mi je usput da joj Nikola deluje umorno i da brine za njega, nesvesna da ja krijem istinu od nje i ćutim, ne samo iz saosećanja već i iz straha.
Jer samo sam ja znala istinu. Moj sin je imao ženu sa strane. Iako mi je zdrav razum govorio da treba odmah da kažem Mariji, idalje sam verovala da je to samo privremeno. Da će se urazumiti i vratiti svojoj porodici.
Dan kada sam saznala
cTaj prozor me je šokirao, prva instinkt mi je rekao da odmah odem sa tog mesta, dok me ne spazi, ali bilo je kasno, ipak me je primetio.
– Mama?! – Nikola je skočio od stola kao da je upravo uhvaćen na delu.
„Nikola...“ glas mi je drhtao. „Ko je to?“
„Ona je prijateljica s posla“, odgovorio je brzo, nervozno. „Samo smo seli na kafu, ništa značajno.“
Žena, mlada brineta sa nestašnim pogledom , ustade i pruži mi ruku.
– Laura, drago mi je.
Klimnula sam glavom, iako sam iznutra ključala. Kada se Laura na trenutak udaljila, nagnula sam se prema sinu.
„Nikola, ne laži me u lice. Ovo ne liči na kafu sa prijateljem.“
„Mama, molim te...“, šapnuo je, gledajući me preklinjući . „Nije to što misliš.“
Ćutala sam. Osećala sam kako mi srce lupa u grudima i kako mi se u grlu steže knedla. Te večeri sam dugo sedela sama u kuhinji. Misli su mi se vrtele po glavi. „Reci Mariji“, govorila mi je savest. Ali onda se pojavio drugi glas: „Ne možeš joj uništiti život, možda je to samo zaljubljenost, možda će se brzo završiti...“ Zato sam odlučila da ćutim . Ćutanje se u tom trenutku činilo kao najlakši put, ili je možda jednostavno bilo... kukavički.
Ali tu nije bio kraj
Nekoliko nedelja nakon tog nerijatnog susreta u tržnom centru, moje brige su se samo produbile. Nikola je dolazio kući sve kasnije i kasnije. Činilo de da Marija ništa ne primećuje, govorila je da je zauzet, da kompanija verovatno prolazi kroz krizu i da mora puno da radi.
Jednog popodneva, došla sam kod njih na ručak. Marija me je zamolila da ostanem sa decom jer je morala da ode do prodavnice. Tada sam čula. Nikola je bio u drugoj sobi i razgovao je telefonom.
„Dušo, samo trenutak... da, znam, obećao sam da ću joj reći sledeće nedelje ...“ Njegov glas je bio tih, nežan.
I tada sam shvatila da to nije prolazna zaljubljenost. Rešila sam, prvo, da se suočim sa sinom. Nikola je došao kod mene u nedelju, navodno na večeru. Sedeli smo za stolom, ali me hrana nije zanimala. Gledala sam ga kako se igra viljuškom, izbegavajući moj pogled . Znala sam da moram to da kažem.
„Nikola“, rekla sam grubo. „Znam za Lauru.“
Ukočio se. Kucnuo je viljuškom o tanjir, a zatim me pogledao, očima punim besa.
– Mama, ne sada…
„Odmah!“ prekinula sam ga oštro. „Čula sam vaš razgovor. Pa ti uopšte više ne misliš na Mariju i njena a osećanja. Razmisli šta radiš!
„To je moj život!“, brecnuo se. „Čitav život sam živeo onako kako su drugi želeli. Sada želim da budem srećan!“
„A Marija? A tvoja deca?“ Osetila sam kako mi suze naviru na oči. „Samo na sebe misliš!“
„Mama, ne razumeš. Osećam se drugačije sa Laurom . Mlađe, slobodnije...“ Spustio je glas, kao da se stidi sopstvenih reči. „Sa Marijom sam na sigurnom terenu. Njoj ću se uvek vraćati. Laura je avantura. Proći će“
Te reči su u meni izazvale bes kakav nikad do tad nisam osetila. "Kako možeš to i da pomisliš, a šta je sa poverenjem, kako možeš to da radiš ženi sa kojom si toliko godina u braku?"
"Ako joj ti ne kažeš, ja ću", izgovorila sam ljutito.
" Uvek moraš da se mešaš . To te se ne tiče."
Nikola je izašao iz kuće, a ja sam istog momenta pozvala Mariju. Nije bilo lepog način da joj ovo saopštim pa sam bila direktna.
A tek onda je usledio šok
Kada sam joj saopštila da je Nikola vara, usledila je tišina, a onda je izgovorila ove reči.
"Slušaj svekrvice, nisam sigurna da li ovo trebam da ti kažem ili je bolje da glumim povređenu suprugu. Znam da Nikola ima "izlete" sa strane, pa nisam ja baš toliko naivna. Ne brini, i ja sam se snašla. Pametna žena uvek ima još jednog rezervnog igrača na klupi, za svaki slučaj. Naš brak nije tvoja stvar", rekla je i spustila slušalicu.
Malo je reći da sam bila šokirana. Danima nisam mogla lepo da spavam razmišljajući o celoj situaciji. Došao je vikend, a onda su me pozvali i javili da dolaze sa decom na večeru. Očekivala sam da će mi bar reći izvini, ali ne. Ušli su u moju kuću i ponašali se kao da se ništa nijedogodilo, da je sve u najboljem redu.
Iako šokirana, rešila sam da se više nikad ne mešam u njihov odnos i potpuno zaboravim da se sve ovo dogodilo.
