O odnosu između dece i roditelja, javilo se mišljenje da deca ništa ne duguju svojim roditeljima. Naši roditelji su nas rodili za sebe, zabavili se – i to je sve. Ništa im ne dugujemo.
To je jedna krajnost, suprotna drugoj, kada su ljudi toliko vezani za svoje roditelje da zaborave na sopstvenu porodicu. Ali vratimo se na prvu izjavu da deca nisu obavezna svojim roditeljima.
Šta to znači, ne moraju?
Prva Božja zapovest čoveku je:
"Poštuj oca svoga i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo živiš na zemlji."
A onda dolaze "ne ubij", "ne čini preljubu", "ne kradi" i tako dalje.
Poštuj svoje roditelje. Odgajili su te, koliko noći ni mama ni tata nisu prespavali. Kako su trčali kod lekara kada si bio bolestan. Kako smo se molili da se ne razboliš. Kako su izvukli sve iz svoje moći da vas lepo obuku i daju vam obrazovanje. I kažeš da ništa ne duguješ?
Verovatno, ovo govore ona deca koja se još uvek nemaju svoju decu. Ako su ih odgajali roditelji koji su želeli da daju sve, želeli su da njihova deca žive udobno, da im pomognu da ostvare svoje obrazovne ciljeve, pa čak i da pronađu posao. I evo rezultata: bez vaspitanja dece da budu samostalna, odgajili su egoiste koji su zaboravili na svoje roditelje.
I roditelji ostare, razvijaju senilne slabosti, koje se ponekad nazivaju senilna demencija. Ponekad stara osoba može reći nešto neočekivano, ali prema tome treba postupati sa tolerancijom. Nije bez razloga što kažu:
"Bilo da je star ili mlad, isto je."
Zato znaj da si sagrešio protiv Boga, protiv Njegove zapovesti date pre 3,5 hiljade godina za svakoga, bez obzira na veroispovest.
Ali postoji i druga krajnost. Naišla sam na situaciju gde je majka odgajila sina bez oca, a on je postao poput čoveka kome ona poklanja svu svoju naklonost. Odrastao je i nije mogao ni koraka da napravi bez majke. Čak i nakon što je stvorio sopstvenu porodicu, svu pažnju posvećuje majci, dok njegova žena ostaje po strani.
Ako se ženiš, žena treba da bude na prvom mestu - to je Božja odluka. Na drugom mestu su roditelji, bez obzira da li su majka ili otac. I roditeljima treba pomoći – to je svetinja.
Kada ostare ili se razbole, ko će se brinuti o njima? Poslati ga u starački dom? Ne, to neće ići.
Poštujte svoje roditelje. Bog nije rekao da poštujemo samo dobre roditelje, a ne i loše. Rekao je da poštuješ roditelje koji su te rodili. I kako se ponašaš prema svojim roditeljima, tako će se ponašati i tvoja deca prema tebi.
Ne žali se kasnije što si tako vaspitao ljude - i sam si takav, i to će se preneti na tvoju decu.
Ako si napustio svoje roditelje, vremenom će i tvoja deca napustiti tebe. Izbegavajte ovo. Čak i ako ti roditelji nisu obraćali mnogo pažnje, moraš to prevazići i postupati drugačije - poštovati svoje roditelje.
Ako vaši roditelji nisu poštovali svoje roditelje, poštujte te roditelje, pa će se vaša deca ponašati prema vama na isti način i pomagaće vam kada ostarite. I neka mi Bog da da u starosti umrem među svojom decom, okružen svim svojim voljenima, i odem tamo u miru i sa smirenom dušom.
