Danas, kad većina ljudi radi do 65. godine, pa i duže, briga o bolesnim i nemoćnim roditeljima postaje veliki izazov jer zahtevnu brigu nije lako uskladiti s vlastitim životom i karijerom. Mnogi svedoče kako su se u takvim situacijama odrekli gotovo svega te se potpuno posvetili brizi za svog bolesnog roditelja.
Uprkos težini odluke da se sve žrtvuje kako bi se brinulo o roditelju, većina onih koji su to učinili ističu da su im ti trenuci, ma kako teški bili, doneli neprocenjive uspomene i duboku povezanost s roditeljem, te da ni u jednom trenutku nisu požalili svoju odluku. Pročitajte nekoliko takvih svedočenja na platformi Quora.
Povratak iz inostranstva
"Bio sam potpredsednik odjela inženjeringa u jednoj firmi. U to vreme, moja majka dobila je rak, a moja mlađa sestra i njen muž, koji su živeli blizu nje, trebali su se brinuti o njoj i redovno je posećivati."
"No, u praksi je to izgledalo drugačije od svakog dogovora i razgovora. Oni su hteli da majka prepiše svu svoju imovinu na njih, a nakon toga su je planirali smestiti u starački dom. Kako je vreme prolazilo, postajali su sve zahtevniji, a njihovi postupci gotovo histerični", piše ovaj sin.
"Pokušavali na sve moguće direktne i zaobilazne načine naterati je da pristane potpisati papire i otići u dom, čak su joj jednom doveli i policiju. Moj mlađi brat, koji je posetio majku i svedočio jednoj od scena, bio je zaprepašten onim što je video. Majka nikad ništa od toga nije spomenula nama ostaloj deci. Kad je brat video što se događa i da je mama prepuštena sebi, sukobio se s mužem naše sestre. To je završilo time da je ovaj ishodio zabranu prilaska."
Bilo mi je, kaže, jasno da nešto mora poduzeti. Drugi članovi porodice nisu mu mogli pomoći pa je preuzeo odgovornost, dao otkaz i preselio se k majci gde je proveo tri godine brinući o njoj i održavajući njen dom.
"Te tri godine života donele su mi pomešana osećanja. Ipak, jedno je sigurno – to iskustvo omogućilo mi je da se zbližim s majkom u njenim najtežim trenucima, i te uspomene nikad neću zaboraviti. Sami smo odgovorni za svoj život, a ako dođe dan da trebamo preuzeti odgovornost za nemoćnom roditelja, moramo delovati, na ovaj ili onaj način. Lično mi nije žao što sam za majku žrtvovao tri godine", napisao je ovaj sin.
"Zatvorio sam ordinaciju"
Još je jedan sin podelio svoje iskustvo brige za bolesnu majku. "Da, odlučio sam se žrtvovati, ostaviti posao i njegovati majku u terminalnoj fazi bolesti. Moja majka je u životu sve žrtvovala za porodicu. Napustila je prestižnu učiteljsku karijeru kako bi se u potpunosti posvetila ulozi majke troje djece i pružala podršku mom ocu, koji je imao stresan i zahtjevan posao lekara. Mi, njena deca, dugovali smo joj sve; od nesebične ljubavi i stalne podrške do usvojenih vrednosti poput morala i dobrote prema ljudima", objašnjava svoj stav.
"Radio sam u inostranstvu gde sam imao uhodanu lekarsku praksu, a moja su deca bila školske dobi kada je stigla strašna vest. Naime, majci je dijagnostikovan terminalni rak debelog creva. Kao jedini sin s medicinskom naobrazbom (otac je već bio preminuo), nisam se dvoumio; zatvorio sam praksu, preselio porodicu natrag i preuzeo brigu o majci. Bila je presretna što može umreti u vlastitom domu, koji sam pretvorio u malu bolničku sobu s medicinskom negom 24 sata dnevno, a ja sam bio njen lični lekar. Sada, gledajući unazad, znam da sam doneo ispravnu odluku", svedoči.
Razbolela sam se uz oca
Potom je svedočila i jedna žena, koju je briga o bolesnom ocu toliko iscrpela, da je i sama na kraju obolela. "Provela sam sedam godina svog života brinući se o ocu koji je bolovao od demencije i pretrpeo nekoliko moždanih udara. Zbog toga sam i sama obolela i deset godina patila (prvo s pogrešnom dijagnozom). Ta me briga skupo koštala, ali ne žalim. Niko drugi nije mogao ni htio brinuti o njemu, i nakon prilično teškog života, tata je preminuo miran, držeći me za ruku."
(Stil/ Moje vrijeme)
NE PROPUSTITE
Bonus video: Milenković na konferenciji „Zdravlje žene Srbije“ otkriva zašto je borba protiv raka dojke najvažnija tokom cele godine
