U decembru 2002. Lidiji Ferčajld saopšteno je da dvoje dece koje je rodila nikako ne mogu da budu njena, bar ne sa medicinske tačke gledišta.
"Znam da sam ja nosila ovu decu, znam da sam ja rodila ovu decu", rekla je ova Amerikanka tada medijima, zbunjena i uplašena.
Sve je počelo kada se tada 26-godišnja Lidija našla u procesu razvoda od svog partnera i oca svoje dece Džejmija Taunsenda. Njihova veza nekoliko godina unazad bila je problematična i burna i to nije bio njihov prvi raskid.
Ali ovog puta Lidija je bila trudna sa njihovim trećim detetom i imala je sve više novčanih problema, pa je bila primorana da se prijavi za državnu finansijsku pomoć. Država Vašington u to vreme zahtevala je DNK test oba roditelja kako bi dokazali svoju vezu sa decom.
To je trebalo da bude rutinsko testiranje, ali je ova mlada žena ubrzo dobila poziv da dođe u kancelariju državnog tužioca kako bi zajedno pregledali rezultate. U početku je verovala da je to uobičajen deo procesa, ali čim je ušla u kancelariju Lidija je shvatila da nešto nije u redu.
"Sedela sam pored vrata, a oni su samo zurili u mene. Pitala sam ih: 'Pa, kakvi su rezultati?'. Rekli su mi: 'On je 99 odsto otac, ali postoji problem, ne postoji šansa da si im ti majka. U početku sam se nasmejala i odbrusila im nešto poput: 'O čemu pričate?' Ali oni su nastavili da me rešetaju pitanjima: 'Da li si ti uopšte Lidija Ferčajd? Ko si stvarno? Odakle ti ova deca? Da li je tvoja sestra rodila ovu decu i dala ih tebi?'", ispričala je svojevremeno Lidija za "Only Human".
Naime, DNK rezultati su bili krajnje neobični. Iako je Lidija dobro znala da je bila trudna sa dva deteta i da ih je donela na svet, test nije pokazao podudarnost između njenog DNK i DNK njene dece. Ne samo da joj je uskraćena finansijska pomoć za decu, već je sada postala predmet krivične istrage.
Obuzela ju je panika, i odmah je pozvala svoje roditelje - postojala je opasnost da će joj vlasti oduzeti decu jer su sumnjale da je počinila prevaru u socijalnoj pomoći ponašajući se kao surogat majka deci.
"Mislila sam da se šali, ali onda je počela da plače. Rekla sam joj: 'O, mora da je neka greška. Bila sam tamo kada su se deca rodila. Videla sam ih kako izlaze iz stomaka. Držala sam ih u rukama", rekla je Kerol Ferčajld, Lidijina majka.
Porodica je podvrgnuta testiranju još najmanje tri puta, ali svaki put test je pokazivao isto - Lidija nije majka svoje dece. "Osećala sam se kao da jedina na celom svetu pokušavam da se borim za svoju decu, ali me niko nije slušao. Svaki dan sam se osećala kao da idem da ih vidim poslednji put", ispričala je.
Kada je Lidija kasnije rađala svoje treće dete, u porođajnoj sali bio je prisutan i sudski službenik kako bi uzeo uzorke krvi - kako mame, tako i njene novorođene bebe - za potrebe DNK testiranja.
"Ponovo se pokazalo da nema šanse da je beba moja", rekla je Ferčajld.
Iako je sudski službenik bio svedok porođaja, DNK dokazi su govorili drugačiju priču. Sada je Lidija bila suočena sa mogućnošću da izgubi dvoje male dece, ali i tek rođenu bebu.
Slučaj druge žene koji joj je vratio decu
Tada je Lidijin advokat Alan Tindel došao do neverovatnog otkrića. Jedna druga Amerikanka, Karen Kigan, prošla je kroz slično iskustvo. Naime, njoj je bila potrebna transplaticija bubrega i ponadala se da bi jedan od njenih trojice sinova mogao da bude odgovarajući donor. Ali DNK testovi pokazali su da iako su sva tri muškarca bila braća, dvojica od njih nisu njeni biološki sinovi.
"Svako dete od istog oca i iste majke trebalo bi da nasledi gene i od mame i od tate. U slučaju Karen Kigan izgledalo je kao da dva njena sina nisu nasledila njen DNK. Poznavali smo ovu ženu veoma dobro i znali smo bez ikakve sumnje da je ona majka ove dece. To nas je nagnalo da pažljivije potražimo objašnjenje za takve nalaze", rekla je Lin Ul, specijalista za transfuzijsku medicinu u medicinskom centru u Bostonu.
Nakon brojnih testova utvrđeno je da Karen ima himerizam, retko stanje koje je zabeležno u manje od 40 slučajeva na svetu. Genetski himerizam je jedan organizam sa najmanje dva genetski različita tipa ćelija. Jednostavnije rečeno, himerizam razvijaju osobe kojima je bilo suđeno da budu blizanci.
"Razvili smo pretpostavku da su dve jajne ćelije bile oplođene i veoma rano spojene zajedno. Dakle, nije zapravo postojao blizanac koji je odmakao u razvoju, a zatim ponovo apsorbovan, već je verovatnije da su se dve oplođene jajne ćelije veoma rano spojile u jednu", objasnila je dr Ul.
Nakon što je Tindal otkrio ovaj slučaj, Lidija je podvrgnuta daljim testovima i analizima koji su na kraju pokazali da i ona ima himerizam, što je dalje značilo da je u sebi nosila dva različita seta DNK.
U slučaju Lidije Ferčajld DNK njenog blizanca bio je skoncentrisan u njenoj utrobi, zbog čega DNK testovi i nisu pokazali da su njena deca zaista njena. Srećom, Lidija je konačno u rukama imala dokaz da je ona majka svojoj deci i slučaj je odbačen.
"Verovatno danas ne bih imala svoju decu da nije otkriven slučaj Karen Kigan. Ne bi im ni palo na pamet da možda imam himerizam", rekla je Lidija.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
