Psiholog i psihoterapeut Smiljana Grujić proslavljeni je stručnjak u stvaranju programa za podužavanje odraslih i dece kako bi ih podstakla da misle, komuniciraju i kroz rad stižu znanja i veštine. Posebnu pažnju usmerava na emocionalnu inteligenciju i nesporazume u međuljudskim odnosima.
U Fondaciji Novak Đoković radi na poziciji programske menadžerke i redovno odgovara na roditeljske nedoumice.
Fondacija u kojoj radite u fokus stavlja decu, roditelje, profesionalce i u maju za sve njih organizuje konferenciju. Da li možete više da nam kažete o tome?
- Fondacija Novak Đoković nastavlja svoju misiju, podršku deci i onima koji utiču na njihov razvoj iz više različitih uglova. Naša fondacija 10. maja u MTS dvorani organizuje konferenciju za profesionalce i roditelje pod nazivom "Roditeljske perspektive: osećanja i jasne granice". U programu učestvuju regionalni i domaći stručnjaci koji rade s decom, roditeljima i profesionalcima. Podelićemo zajedno iskustva, različite primere iz prakse, učićemo jedni od drugih, a sve sa ciljem da podržimo porodice s porukom: Budimo odgovorni, bez obzira na to kako se osećamo.
Šta je konkretan cilj ovog skupa?
- Koristim ovu priliku da pozovem sve profesionalce zaposlene u obrazovno-vaspitnim ustanovama, kao i roditelje i druge brižne odrasle osobe da nabave svoju kartu i obezbede svoje mesto na konferenciji. Karta se može kupiti preko Tickets.rs i njenom kupovinom svako se priključuje ostvarenju jednog plemenitog cilja, a to je adaptacija i opremanje vrtića u Užicu i proširenje kapaciteta jaslenih grupa. Uverenje naših osnivača Novaka i Jelene Đoković, a i svih nas koji radimo u fondaciji, jeste da svi mi možemo da činimo dobra dela i da na taj način zauzvrat imamo priliku da oplemenimo i sopstveni život. Da bismo se i sami osećali dobro, važno je da negujemo zajedništvo i da, onoliko koliko možemo, poboljšavamo kvalitet života jedni drugima. Ovo je upravo prilika za to.
Roditelji često vaspitavaju decu po uzoru na sopstveno vaspitanje ili se prepuste intuiciji - gaje potomstvo po sopstvenom osećaju mere za dobrobit dece. Gde, po vama, naprave prvu grešku?
- Odlično pitanje. Roditelji treba da prate svoj unutrašnji glas, kritički promišljaju o svojoj roditeljskoj ulozi i da budu svesni koje vrednosti žele da podrže u razvoju svog deteta, da razmišljaju koje osobine žele da poseduje njihovo dete i kakva osoba žele da ono postane. Izazovi nastanu kada postoji sukob između dugoročnih ciljeva za dete i onoga što roditelji rade na dnevnom nivou. Često roditelji ne žive ono što govore, a na decu veći uticaj ima ono što roditelji rade. Nekad roditelji imaju prevelika očekivanja od svoje dece, nadoknađuju propušteno iz sopstvenog života, ne odgovaraju na potrebe dece i onda mogu nastati poteškoće. Disciplinovanje dece je nešto što roditelji često preispituju.
Kakvo treba da bude roditeljsko ponašanje?
- Roditelji su više fokusirani da preispituju i popravljaju dete, a ne sebe, pa se često dešava da koriste strategije u vaspitavanju kojima ni sami nisu zadovoljni. Opterećeni ili rasterećeni sopstvenim odrastanjem, unose u odnos s decom sve ono što je kod njih izazvalo jaka osećanja, bilo da su prijatna ili neprijatna. Period kad se postane roditelj je najintenzivniji period sopstvenog preispitivanja i preispitivanja sopstvenog odrastanja.
U fondaciji ste napravili program za obuku roditelja dece uzrasta do šest godina. Program se zove "Podrška, ne perfekcija". Šta ste postigli?
- Taj program se realizuje već šest godina i dosad ga je pohađalo oko 6.000 roditelja na teritoriji Republike Srbije. Intenzivan je, roditelji pohađaju 10 radionica, jednom nedeljno. Obrađuju se različite teme. Besplatan je i na kraju svi oni koji redovno dolaze dobijaju radnu svesku u kojoj su ključne tačke učenja. Fondacija Novak Đoković je zajedno sa svojim partnerima Đenerali osiguranjem Srbija i njihovom globalnom inicijativom Hjuman sejfti net, koja pomaže porodice širom sveta, otvorila 15 centara za roditelje. Ove godine podršku roditeljima pružamo i van tih centara. Rađena je evaluacija programa i rezultati su izašli u evropskom časopisu za razvojnu psihologiju.
Da li su baka i deka servis dobri ili loši za vaspitanje?
- Negovanje odnosa sa odraslima iz šire porodice je važno, naročito sa onima koji vole našu decu. Sve više imamo bake i deke koji više vole da provode vreme sa svojim prijateljima nego sa unucima. Nekada smo odvojeni od primarne porodice i daleko živimo, pa je teško negovati te odnose. Roditeljima je potrebna podrška, to se svakodnevno uveravamo radeći i naš program "Podrška, ne perfekcija". Oni koji su voljni da uskoče da nam pomognu, da bi roditelji napravili mali predah i malo ponegovali sebe, izuzetno su značajne osobe u dinamici svake porodice, jer svima nam treba da nas neko povremeno zameni. Zamene treba pažljivo birati, nije dovoljno da neko bude samo dostupan. Dete treba da prihvati tu osobu i takav odnos treba pripremiti. U periodu adolescencije, kada se deca prirodno malo odvoje od roditelja, dobrodošle su odrasle osobe kojima se dete može obratiti, a te osobe često budu bake, tetke, deke.
Svi govore sintagmu "srećno dete", često misleći da je voljeno i da ima sve. Šta oseća srećno dete?
- Za dete je brižna odrasla osoba ona osoba koja ga neguje, koja je prisutna za njega, razume ga, uspostavlja jasne granice, razlikuje neprihvatljivo ponašanje od samog deteta i vodi računa kako dete doživljava roditelja. Dete koje dobija ljubav koja je bezuslovna i koja je sadržana u poruci "Volim te bez uslovljavanja" nešto je lekovito za razvoj. Dete koje raste u takvom okruženju ne meri ljubav količinom poklona, već vremenom i posvećenošću roditelja koju dobija u svakodnevnom životu. Sreću čine male stvari, kako se peva u jednoj pesmi, a na osnovu ovoga što sam rekla neka svako proceni da li je to malo teško ispuniti i koliko to malo velikom broju deci nedostaje. Roditelji često iz svoje perspektive određuju meru koja je potrebna detetu, zaboravljajući da količinu onoga što roditelj misli da pruža detetu može meriti samo dete. U ovoj filozofiji se nalazi i mera, pre bih rekla, razdraganog, radoznalog deteta, spremnog da hrabro korača na putu ispred njega.
(Autor: Ljilja Jorgovanović)
