Svetska zdravstvena organizacija kaže da bebe treba dojiti u skladu sa njihovim potrebama, od 6 meseci do „do 2 godine starosti ili više“. Kada je u pitanju novinarka Alison Jarou, ona je odlučna da nastavi da doji svog četvorogodišnjeg sina, a njeno objašnjenje je fascinantno.
To joj pomaže da stvori snažnu povezanost sa svojim sinom.
Autorka knjige "Kontrola rađanja: Podmukla moć muškaraca nad majčinstvom" primetila je da doji sina „jednom ili dva puta dnevno“. Dodala je da ponekad to radi i više puta „ako je povređen ili bolestan“.
Govoreći o svojo manje konvencionalnoj odluci, primetila je: „Nama dojenje odgovara." Objasnila je da je to način da se i ona i njen sin „povežu i komuniciraju jedno sa drugim“.
Ističe emocionalne prednosti koje produženo dojenje ima na njih, rekavši: „Osećamo se dobro. To je intimnost. Gledamo jedno drugom u oči. To je maženje. Ima fizičku povezanost. I to generalno jača našu vezu.”
Dodaje da zaista uživa u procesu dojenja, ističući da se u ovoj fazi „ne bi samo žrtvovala“ da to nije nešto što zapravo voli da radi. Dodaje: „Moj četvorogodišnjak ima drugu hranu, zar ne? Ne dolazi kod mene po hranu.”
Tvrdi da je to dobro za majku.
Osim posebne veze koju je produženo dojenje stvorilo između nje i njenog malog dečaka, prema njoj, postoje mnoge druge prednosti koje utiču na zdravlje majke. Ona tvrdi: „Istraživanje pokazuje da dojenje može smanjiti rizik od razlićitih oboljenja jer se oslobađa hormon oksitocin koji pomaže da se osećate dobro."
Klinika Maio podržava njene tvrdnje, navodeći da je dojenje povezano sa manjim neurorazvojnim prednostima kod dece, dok je takođe „povezano sa smanjenjem akutnih infekcija, kao i hroničnih stanja odraslih kao što su gojaznost, srčana oboljenja i alergije“.
Nije toliko dugo dojila svoju stariju decu.
Pored svog četvorogodišnjaka, ima i stariju ćerku i starijeg sina. Ova mama objašnjava da se dojenje takođe može razlikovati od deteta do deteta.
Mama troje dece priznala je da, iako je njen najmlađi sin „veoma umiljat dečak“ koji još uvek nalazi utehu u dojenju, ona je prestala da doji svoje drugo dvoje dece pre nego što su napunili dve godine. Kada su je pitali da li je primetila bilo kakve razlike kod svog sina kojeg doji u poređenju sa svojom drugom decom, ona kaže da nije sigurna.
Neće prestati uskoro.
Autorka odlučno kaže da trenutno nema nameru da prekine dojenje svog sina, uz napomenu: „Nemam plan da prestanem da ga dojim."
Ipak, razmišlja da bi polazak u obdanište bio potencijalna prekretnice za odvikavanje, ali shvata da se to „prihvata kao neka vrsta društveno nametnutog roka“.
Mama zatim dodaje: „Ovo je veza. Kao i u svakoj drugoj vezi, u ovoj vezi učestvuje dvoje ljudi” pa zaključuje: „Sve odluke koje donesemo oko ove naše intimnosti koju delimo biće odluke koje ćemo doneti zajedno."
