Detinjstvo u Jugoslaviji se veoma razlikovalo od detinjstva danas. Danas je tehnologija uzela maha, a samim tim, deca se vaspitavaju na drugačiji način. Ranije, decu su pripremali za život drugačijim metodama, dok se čini da su neke veštine bile veoma korisne (a današnja deca ih nemaju).
Učili su stvari koje su neophodne za život, a koje su danas postale obezvređene. Dok jedni smatraju da je nekada bilo mnogo bolje i lakše, drugi misle da su danas roditelji više informisani i stručniji. I jedan i drugi pristup imaju svoje mane i prednosti, a kada je reč o školovanju, evo koje su 4 velike razlike:
1. Domaćinstvo
Mnogi smatraju da je šteta što domaćinstvo više ne postoji u osnovnim školama. Na ovom času učenici su stekli razne veštine, poput kako se kuva, postavlja sto, šili su, spremali kolače, popravljali, učili kako se održava dom... Danas se često ističe kako deci nedostaju praktična znanja usled zaokupljenosti tehnologijom, piše Yumama.
2. Deca su se slično oblačila
Danas mnogi mališani nose markiranu garderobu u školu, neki imaju jeftinije, a neki izuzetno skupe patike koje reklamiraju popularni jutjuberi i influenseri. U školi u Jugoslaviji deca su se slično oblačila. Naravno, postojale su neke razlike, ali ne toliko vidljive kao danas.
3. Fizičko vaspitanje je bilo jedan od važnijih predmeta
Usled porasta procenta dece koja imaju problem sa gojaznošću i danas se razmatra da fizička aktivnost bude što više prisutnija u školama. Nekada je fizičko vaspitanje bilo jedan od važnih predmeta u školi i kada mu se pristupalo sa velikom ozbiljnošću. Oprema za čas je bila veoma važna. Devojčice su nosile crne trikoe, a dečaci sportske šortseve i bele majice. Na časovima se dosta radila gimnastika i bila jedna od omiljenih aktivnosti, ali se trčalo, plivalo, igrao fudbal - učenici bi "istrošeni" i umorni napuštali fiskulturnu salu.
4. Uloga učiteljice je bila važna
Školska pravila su nalagala da se ustane svaki put kad na nastavu dođe učiteljica. Tako su joj iskazivali poštovanje. Školska pravila su takođe naglašavala da je učitelj u pravu i da mora da se poštuje disciplina. Ako učenici nisu sledili uputstva učitelja, postojale su kazne. Roditelji i učitelji nisu jedni drugima rušili autoritet, a u mnogim školama je postojala praksa da učiteljica u knjižicu svakog dana napiše šta je učenik radio kako bi roditelji mogli da isprate aktivnosti i ponašanje.
