Povodom gostovanja dr Dragana Simeunovića na Televiziji Kurir, Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, izdalo je saopštenje koje vam prenosimo u celosti:
"Dok apelujemo da društvo, država i sistem za podizanje svesti, razumevanja i prihvatanje osoba sa autizmom Dr Dragan Simeunović, redovan profesor Fakulteta političkih nauka u svojim izjavama u Jutarnjem dnevniku RTS (04.05.2023.), gostovanja na TV Kurir i Happy TV datoj povodom tragedije koja se dogodila u OŠ "Vladislav Ribnikar", povezuje Aspergerov sindrom sa terorizmom.
Da li postoji profesionalna odgovornost stručnjaka za iznete tvrdnje:
- "Povezivanje autizma sa terorizmom"
- "Asperger koji se pojavljuje na određenom uzrastu"
- "Autistične osobe karakteriše odsustvo emocija"
Na izlaganje dr Dragana Simeunovića, profesora Fakulteta političkih nauka tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku i TV Kuriru zatražili smo komentar i mišljenje stručnjaka, dr Nenada Glumbića, redovnog profesora Fakulteta za specijalnu edukasiju i rehabilitaciju, koje vam prosleđujemo:
"Termin Aspergerov sindrom više se zvanično ne koristi kao oznaka za visokofunkcionalnui autizam u zvaničnim dijagnostičkim i klasifikacionim sistemima. Bez obzira na to, autizam je bio i ostao neurorazvojni poremećaj koji se, kao i svi poremećaji iz ove kategorije, javlja u ranom detinjstvu.
Autizam se ne može prvi put javiti u pubertetu, iako se dešava da se kasno dijagostikuje. Što se tiče veze autizma i krivičnih dela, masovni mediji u SAD, gotovo po pravilu i krajnje senzacionalistički, nakon svake pucnjave i masovnog ubistva u školama čiji su počinioci učenici tih škola, dovode u vezu najteža krivična dela sa navodnim dijagnozom autizma dece koja su ubila svoje vršanjke.
Ekstenzivan pregled naučne literature do sada nije uspeo da dovede u vezu autizam sa kriminalnim ponašanjem, uključujući i nasilnički kriminal( Bjorkly 2009; Lerner et al. 2012).
Umesto da se oslone na rezultete istraživačkih studija, mediji se uglavnom bave specifičnim i vrlo retkim profilima osoba sa autizmom koje su uistinu nasilne. Osim toga, vrlo često se neke tvrdnje iznose previše slobodno, iako često nema pouzdanih dokaza o stvarnoj kliničkoj dijagnozi autizma počinilaca teškog krivičnog dela. S druge strane, Brewer i saradnici (2017) nalaze da povezivanje kriminala i autizma u medijima podstiče negativne stavove prema osobama s poremećajem iz spektra autizma i stigmatizaciju celokupne populacije osoba sa autizmom. Stoga je makar i imlicitno povezivanje autizma sa masovinim ubistvima nenaučna, neetička i neodgovorna praksa."
