Ljudi koji su imali prilike da okuse život u Jugoslaviji često su nostalgični prema tom vremenu i od njih se može čuti da je bilo bolje - svimsu bili složniji i više se družili. Čim osvane neka slika tog perioda pokrene pravu lavinu uspomena.
Turizam u Jugi je počeo da se razvija pedesetih godina, a ljudi su zbog dobrih plata skoro uvek išli negde na more. Mnogi nisu imali ni kola, od koji je tada omiljni bio "fića", ali su zato obožavali da putuju vozom. Letovanje tada i sada se ekstremno razlikuje, a da li je bolje ili gore - na vama je da procenite.
- Nije bilo klime u fići. Otvoriš prozor i putuješ srećan. I to ko je imao auto! A 70% ljudi nije imalo. Baš je fora bilo putovati vozom, nezaboravno detinjstvo smo imali. Puno bolje nego sada, više je bilo opuštenije, stalno smo prepričavali dogodovštine s mora. Više smo uživali - rekla je jedna starija dama.
Preskupih ležaljki nije bilo, mnogi ni peškire nisu koristili, a živelo se bez interenta. Ljudi su bili upučeni jedni na druge, vreme na plaži su provodili u priči, smehu, potpuno opušteno i bez kompleksa ko kako izgleda i da li ima koji kilogram viška.
Na Fejsbuk stranici "Nostalgija" podelili su fotografiju sa jedne plaže u Hrvatskoj iz 80-ih godina prošlog veka, koja prikazuje koliko su samo tada ljudi bili bezbrižni, opušteni i bez kompleksa.
- Letovalo se i sa izviđačima, na radnim akcijama , kod bake na selu. Bilo je razlika, neko je mogao da dobije kredit neko ne, društvene stanove nisu svi imali. Ali su razlike u prihodima bile neuporedivo manje i niko nije kopao po kontejnerima. Briga za čoveka iako floskula davala je rezultate - rekao je jedna jugonostalgičar i dodao:
- Hedonizam egoističnog tipa je postao društvena religija. Gušenja interesovanja za druge pod famom poštovanja tuđih prava sveprisutno. Nije Jugoslavija dostigla prosek nacionalnog dohotka jedne Švajcarske ali je prosečan dohodak bio realnost daleko većeg procenta stanovništva i to je rezultiralo većim životnim optimizmom.
Samo neki od komentara ispod fotke su:
"Izađeš iz mora, i onako mokar legneš u pesak. I gle čuda preživiš",
"Nigde ležaljke, nigde suncobrana, i ja sam tako letovao i bilo je super",
"Ni peškira, a ni ležaljki ni faktora 50, a ni suncobrana , četvoro sede na jednom dušeku, nije im tesno, pričaju, smeju se, druže se, usmereni jedni na druge, zadovoljni i zahvalni. Neka bivša i prošla vremena, humanija i bogatija, nekako nestvarna kao na razglednici",
"Pesak bez ležaljki i suncobrana, more je bilo važno i sunce i zadovoljstvo"
"Bilo nam je lepo, nikada više tog opuštenog i normalnog života. Nismo imali dosta ali smo bili zadovoljni",
"Bilo je mesta za sve, a ne samo za one sa dubokim džepom i nije bilo lezaljki i suncobrana"
